Zapad je pogrešio u računici?
Neverovatno je koliko su vrhovi Postzapada bili glupi u svojoj bahatosti i arogantni u svojoj gluposti.
Na kraju krajeva, oni su do te mere saterali u ugao najprozapadniji režim u ruskoj istoriji da mu nije preostalo ništa drugo nego da počne aktivno da se opire, i da u tom u otporu, doduše nedosledno, osvrćući se oko sebe, praveći korak napred – dva koraka nazad, pređe, možda neočekivano za sebe, tačku bez povratka i nađe se u stanje opkoljene tvrđave.
Ali još tokom sirijskog sukoba H. Kisindžer je upozoravao da Amerika može da pobedi Rusiju u Siriji (pogrešio je), ali bi u ovom slučaju, najverovatnije, izgubila sve što je u samoj Rusiji postigla za 20 godina (tako se i desilo, ali ne povodom Sirije). Istina, sada je promenio svoju poziciju – u jastreba.
Određeni deo rukovodstva NR Kine takođe je ispravno shvatio kurs Postzapada, počeli su procesi koji su doveli do zaoštravanja kinesko-američkih odnosa, do „tajvanskog incidenta“, do kursa Si Đinpinga za treći mandat i rasta napetosti između njegove grupe i „komsomolaca“; šlag na torti je kad na HH kongresu KP Kine „pod belim ručicama“ izvode na hodnik vođu „komsomolaca“, pristalicu mirnog kursa prema Tajvanu i pomirenja sa SAD Hu Đintaoa. Kini preti da se nađe u situaciji opkoljene tvrđave – poput Ruske Federacije.
Međutim, dve tvrđave, čak i opsednute, jesu sila, pogotovo ako se ima u vidu da su to dve nuklearne države. Zadatak je da se institucionalizuje ovaj status opsednute tvrđave i da se opsedne (u oba smisla te reči) onaj koji opseda – Postzapad.
S početkom terminalne faze sistemske krize, svetska elita je potpisala presudu suverenitetu Ruske Federacije i NR Kine i njihovim vladajućim slojevima u sadašnjem obliku, i one su odlučile da pruže otpor. Međutim, glavna nevolja za ultraglobaliste došla je odakle nisu očekivali, iz njihove jazbine: Tramp je postao „crni labud“. On naravno nije nacionalista kakvim bi neki želeli da ga vide.
Tramp je tradicionalni globalista koji smatra da država treba da se fokusira na Međunarodni monetarni fond, Svetsku banku i druge strukture sličnog nadnacionalnog tipa, ali se mora sačuvati. A s njom i industrija, zaposlena radnička klasa, srednji sloj. Ipak, pošto nije bio nacionalista, Tramp je morao snažno da savije „ultraglobalistički štap“ u suprotnom smeru da bi pokušao da ga ispravi. S tim u vezi, možda je njegov glavni rezultat potkopavanje do temelja, ali bez „zatim“, neopozivo, dve transokeanske formacije – „dva kita“, na kojima se gradio plan evolutivnog, postepenog prelaska na postkapitalizam.
I šta posle toga?
S tim u vezi, u uslovima privremenog pritiska, ultraglobalisti su imali samo jedan put do Novog svetskog poretka – brz ili, ako hoćete, revolucionaran. Ali za to je bilo neophodno očistiti teren u Sjedinjenim Državama, vratiti Americi status jazbine ultraglobalizma, a to znači zbaciti Trampa. Što je učinjeno 2020. državnim udarom, čemu su pomogli kovidom koji je pogodio ekonomiju, pokretanje BLM – pokreta crnog nacizma – i grubi falsifikati tokom glasanja. U Belu kuću su uneli dementora (u svakom smislu) Bajdena, ultraglobalisti su mogli da trijumfuju i intenziviraju svoje aktivnosti kako na Postzapadu, tako i šire.
[adsenseyu1]
Međutim, ultraglobalisti su počeli da se spremaju za ofanzivu, naravno, pre 2020. godine. Nešto od toga se čulo u Davosu 2017, ali glavna stvar se dogodila 2018. Tada su se desila dva važna događaja: ultraglobalisti su objavili dokument „Ciljevi za 2030“ i održali konferenciju u Institutu za kompleksnost (Santa Fe, SAD).
Ponekad moramo da slušamo: zašto treba da znamo šta pišu globalisti, mi uopšte nismo obavezni da se obaziremo na njih, već da živimo kako nam odgovara, kao da ih nema. Ova tačka gledišta je iznenađujuća. Oni koji se toga pridržavaju su ili, najblaže rečeno, ne baš dalekovidi ljudi, ili su potencijalni strani agenti. Kako to: ne znati planove neprijatelja? Pa hajde da budemo idioti u grčkom smislu reči, tj. ljudi koji žive kao da svet oko njih ne postoji.
Ali u tome i jeste stvar, što on postoji i što planira da nas uništi. Zakopavanje glave u pesak nije najbolji način da se ovo spreči. Pored toga, kao što je Gandolf rekao u „Gospodaru prstenova“, „shvatajući neprijatelja, prožimaš se njegovim lukavstvom“! Ukratko, neprijatelj se ne samo mora „znati iz viđenja“ već se mora proučavati i analizirati. Nije slučajno što su stotine struktura u Sjedinjenim Državama proučavale Sovjetski Savez, dok su kod nas Sjedinjene Države proučavali – vrlo malo, i još načičkani proameričkom agenturom uticaja.
Kakvi su ciljevi navedeni u dokumentu „Ciljevi za 2030“?
U dokumentu je formulisano dvanaest ciljeva za 2030. godinu:
1. Ukidanje privatne i lične svojine.
2. Univerzalni osnovni dohodak za one koji su prihvatili „novu normalnost“.
3. Ukidanje gotovine, zamena digitalnom valutom.
(Dodaću: digitalna valuta nije novac već sredstvo društvene kontrole.)
4. Sistem ugljovodoničnih rejtinga za države i korporacije.
5. Rigidna društvena kontrola (dronovi, prepoznavanje lica).
6. Racioniranje utrošene hrane, energije i prirodnih resursa.
7. Patenti za semenski fond i ograničenje mogućnosti ishrane prehrambenim proizvodima sopstvene proizvodnje.
8. Gotovo potpuna likvidacija stočarstva. Prelazak najvećeg dela stanovništva ili na veštačku proteinsku hranu ili na vegetarijansku hranu.
(Dodaću: u Holandiji, u Harlemu, od 2023. zabranjeno je reklamiranje mesnih prerađevina, jela od mesa na javnim mestima; dalje – više: prema izveštajima medija, u oktobru 2022. u Holandiji je doneta odluka o nasilnom otkupu 3.000 farmi goveda od njihovih vlasnika. Zbogom stočarstvu – i visokokvalitetnoj proteinskoj hrani.)
9. Kontrola rađanja. (Dodaću: ovo je depopulacija.)
10. Obavezna (dodaću: prinudna) vakcinacija.
11. Zabrana alternativnih formi lečenja.
12. Ukidanje polnih razlika.
Ovo poslednje, naglašavam, nije ništa drugo do udarac ne samo porodici već i čoveku i čovečanstvu kao biološkoj vrsti. Engels je svoje delo o civilizaciji nasuprot varvarstvu svojevremeno nazvao „Poreklo porodice, privatne svojine i države“. Implementacija „Ciljeva…“ pretpostavlja uništenje svega što je stvorilo ljudsku civilizaciju. S tim u vezi, gledajući unapred, primećujem: ultraglobalisti teže ne samo da stvore postkapitalizam koji je njima pogodan na globalnom nivou nego, prvo, da ponovo pokrenu istoriju u onom obliku u kome se razvijala od vremena „neolitske revolucije“, tj. poslednjih 10–12 hiljada godina, i da je usmere ka institucionalizovanom neovarvarstu, futuro-arhaici; drugo, da stave pod kontrolu (socio)biološku evoluciju, okrenu je unazad i pretvore glavninu stanovništva planete u društvene životinje bez kvaliteta, bez identiteta – u ljude bez svojstava, u postljude. Švab, Harari i svi ti zli duhovi, govoreći o kraju ljudske ere i početku postljudske ere, podsećaju me na brbljanje i povike dvojice antiheroja „Gospodara prstenova“ – zlog mađioničara Sarumana i nakaznog orka Gotmoga: „Dolazi kraj ljudske ere, dolazi vreme orka!“ Postljudi švaboida su upravo orki, lako ih je kontrolisati podstrekavanjem i huškanjem na preostale ljude.
Pomenuli ste konferenciju u Santa Feu. Čemu je ona bila posvećena? O njoj praktično ništa nije poznato.
To je veoma važna konferencija. Mislim da je upravo njen sadržaj odredio dalja dešavanja u svetu. Konferencija nije bila tajna, ali je bila zatvorena, a medijskim strukturama je savetovano da na nju ne skreću pažnju i da je ne prate u medijima. Na sreću, uvek postoji prilika da se podigne veo tajne. Osim toga, kako su stari rekli, čak i najtanja dlaka baca senku.
Ako se u dokumentu „Ciljevi…“ navode samo ciljevi, onda je u diskusijama na konferenciji u Institutu za kompleksnost Santa Fea, u čijem su ishodištu R. Tilerson i nekoliko specijalnih struktura, prvenstveno ANB, formulisana strategija, sredstvo za njihovo postizanje. Konferenciji, pod šifrovanim nazivom „Rizici ranjivog sveta“, prisustvovali su korporativni rukovodioci, političari i visoki obaveštajci. Nakon što je saslušano i razmotreno šest izveštaja (opšti; ekonomija i industrija; pretnja stabilnosti i poretku od veštačke inteligencije; klima; energetika; demografija), počela je rasprava o glavnim mogućim i poželjnim scenarijima razvoja čovečanstva – naravno, u interesu gornjih 0,1% svetske elite kojima učesnici i služe.
Prva dva scenarija – revolucionarni (čovečanstvo rešava aktuelne akutne probleme i pravi kvalitativni prodor u budućnost) i optimalni (čovečanstvo jednostavno rešava hitne probleme bez ikakvog prodora) – većina učesnika je odbacila kao malo verovatno da će biti sprovedena.
Razlog je nizak nivo intelektualnog i voljnog nivoa svetske administrativne elite, s jedne strane, i dobro hranjeni konformizam, bezinicijativnost i uskogrudost najvećeg dela stanovništva, s druge. Treći scenario – katastrofu – smatralo je najverovatnijim 55 odsto učesnika. Najveće interesovanje izazvao je četvrti scenario – 25% je glasalo za poželjnost njegove primene. On se zove „antropološka tranzicija“.
Reč je o stvaranju društva čiji se vrhovi i dna razlikuju kao dve biološke vrste. Viši slojevi, koji stalno menjaju organe, žive 120–140 godina u ekološki čistim zonama („enklavama“), uključujući plutajuće gradove, jedu visokokvalitetnu prirodnu proteinsku hranu i drže niže klase i resurse pod potpunom kontrolom. Niži slojevi žive 40–60 godina, fizički su slabi, suštinski neobrazovani, žive u ekološki zagađenim područjima, uronjeni u „interaktivnu“, tj. virtuelnu realnost; St. Lem, u „Sumi tehnologije“, to je nazvao fantomatikom. U stvari, imamo dvokastno društvo u duhu eloija i morloka iz „Mašine vremena“ H. Velsa, bez ikakvog nagoveštaja srednjeg sloja („klase“), koji bi prvi trebalo da ide „pod nož“ eksproprijacije tokom antropološke tranzicije u Novi svetski poredak.
Izgleda kao antiutopija.
Tačno. Sadašnji svetski lideri, ultraglobalisti, žele da stvore antiutopijski svet, čineći ga realnošću za 90% preostalog čovečanstva.
Preostalog?
Da, jer oni planiraju da smanje svetsko stanovništvo ili na dve milijarde ljudi (minimalni program) ili pola milijarde (maksimalni program). Ali postavlja se pitanje: kako započeti proces antropološke tranzicije? Još 2010. ideolog mondijalizma Žak Atali je u jednom intervjuu iskreno izjavio da bi pandemija mogla postati podsticaj za Novi svet. Slična razmišljanja o ovakvom „transformativnom događaju“ izneli su i Donald Ramsfeld dok je bio američki sekretar za odbranu, i ljudi iz Rokfelerove fondacije. I evo, u oktobru 2019. godine, Fondacija Bila i Melinde Gejts sprovodi vežbu „Event 201“ („Događaj 201“). Na vežbama se razrađuju mere za borbu protiv pandemije virusa korona.
A 2020. ona dolazi! Naručili – dobili! Tačnije, ovako: najpre mediji vrište o porastu obolelih, a 11. marta 2020. šef SZO Tedros Adanom Gebrejsus, Etiopljanin sa reputacijom korupcionaša i trockista, Gejtsov miljenik, izjavljuje: „Došli smo do zaključka da se bolest može smatrati pandemijom.“ Kasnije će Gebrejsus naglasiti da SZO nije proglasila pandemiju već je samo izrazila pretpostavku. U isto vreme, međutim, sećamo se da su sve vlade, sa izuzetkom beloruske i švedske, salutirale i požurile da sprovode mere koje su daleko iznad potrebnih. Počelo je koronobesije – izazvana psihička epidemija kombinovana sa socijalno represivnim i merama deprivacije. Direktno po Mišelu Fukou – „nadgledaj i kažnjavaj“ (survéiller et punir).
Samo nešto više od tri meseca nakon objave pandemije objavljena je knjiga ultraglobaliste, organizatora Svetskog ekonomskog foruma u Davosu Klausa Švaba, koju je napisao zajedno sa Žanom Maleretom, „Kovid-19: Veliko resetovanje“ (COVID-19: The Great Reset). Reč reset pogrešno prevode kao „ponovno pokretanje“; ponovno pokretanje je restart; resetovanje je anuliranje, odbacivanje. I zaista, ono o čemu Švab i Maler govore jeste resetovanje, anuliranje prethodne istorije.
Postoje oni koji Švaba smatraju izuzetno uticajnim čovekom, maltene članom svetske vlade. Šta mislite tim povodom?
Pa, kao prvo, svetske vlade nema i ne može biti. Postoji na desetine ekonomski moćnih klanova, ujedinjenih u klastere i mreže, koji istovremeno imaju različite, najčešće nepodudarne interese. Zatvorene nadnacionalne strukture su upravo ono što je potrebno za razjašnjenje i usaglašavanje interesa, rešavanje konfliktnih situacija itd. Ovim platformama je potreban moderator ili, ako su ove platforme stalne, nešto kao glavni konobari koji predstavljaju gazde i artikulišu njihovu poziciju.
Što se tiče statusa likova poput Švaba, situacija je sledeća. Postoje gospodari svetske igre; oni upravljaju igračima, koji su prilično nezavisni, ali samo u okviru pravila koja su izradili gospodari; a postoje i figure kojima igrači povlače poteze. Ovu tipologiju je predložio Bernd fon Vitenburg u knjizi „Šah planete Zemlje“, a Oleg Markejev ju je aktivno koristio u jednom od svojih romana.
U nekim slučajevima, dodaću na svoju ruku, domaćini mogu figuru koja je postala velika preneti u kategoriju igrača. Švab je počeo kao štićenik Kisindžera, koji je i sam dugo bio figura, da bi vremenom delimično postao igrač – u granicama koje su mu odredili njegovi gospodari (u njegovom slučaju to su Rokfeleri).
Što se konkretno Švaba tiče, poslednjih godina on sve više liči na klovna koji ulazi u opticaj. Pa ipak, primaju ga predsednici i premijeri, drži pozdravne govore (na primer, na samitu na Baliju u novembru). Prinuđeni su da prihvate, jer razumeju: on je figura, pomeraju ga igrači po volji gospodara, a ovi ne snishode predsednicima i premijerima, komuniciraju preko činovnika poput Švaba, kojima ponekad čak može biti dozvoljeno da igraju ulogu igrača.
Zadatak „švabova“ je da organizuju događaje u interesu gospodara, da povlače poteze koje propisuju igrači, zamenjujući ih po potrebi, i da deluju kao „glava koja govori“: da daju izjave, pišu knjige i članke; tačnije, da ih potpisuju. Mislim da sam Švab jedva da nešto piše, nije slučajno što su poslednje knjige pisane u koautorstvu. Knjige su slabe, sa određenim brojem logičkih protivrečnosti i neslaganja. Međutim, ova dela treba pažljivo čitati i analizirati. Prvo, oni sasvim iskreno fiksiraju ciljeve i planove svetske elite („gâzda“) i akcije za njihovo sprovođenje (nivo „igrača“). I kao drugo, kroz ove tekstove probijaju se strahovi ovih ljudi (ako se mogu nazvati ljudima u strogom smislu te reči).
Kakve su osnovne teze i zaključci knjige?
Za početak, Švab priznaje da kovid uopšte nije egzistencijalna pretnja – ne može se porediti ni sa „crnom smrću“ iz XIV veka ni sa „španjolicom“ 1918–1919, ali je uprkos tome veoma važna, jer omogućava dramatično ubrzavanje procesa koji su već u toku u XXI veku i treba da uvedu ljude u svet „nove normalnosti“. Ti procesi su: razvoj „zelene ekonomije“ (čitaj: deindustrijalizacija pod izgovorom klimatskih promena koje je navodno izazvao čovek); kurs smanjenja potrošnje (naravno, ovo se ne odnosi na svetsku elitu i Švaba lično); digitalizacija (čitaj: digitalna društvena kontrola) i robotizacija; produbljivanje rodne ravnopravnosti; borba za LGBT prava, apsorpcija države(a) od strane korporacija.
Iako se čini da Švab ponavlja reči o neizbežnosti postkovid sveta „nove normalnosti“, on navodi i opasnosti zbog kojih je više nego zabrinut: a) otpor masa; b) odlaganje procesa – a sve treba da se uradi za kratko vreme (društveni blickrig); c) izlazak iz „projekta“ jedne od tri najveće zemlje – SAD, Ruske Federacije, NR Kine – to neće dozvoliti implementaciju plana na globalnom nivou.
Hvaleći NSP na sva zvona, Švab odmah kaže da će kovid povećati nejednakost – socijalnu, ekonomsku, političku, psihološku, u pristupu medicinskim uslugama. Robotizacija će pogoršati položaj radnika, smanjiće se društveno-ekonomski prostor malih i srednjih preduzeća, a istovremeno i država: švabovski svet je svet svemoći korporacija.
A u isto vreme, svet značajno pogoršanog kvaliteta života najvećeg dela stanovništva. U suštini, oberdavosijanac se vraća neomaltuzijanskom konceptu „nultog rasta“ Rimskog kluba u novoj verziji: degrowth („nerast“, „antirast“, „obrnuti rast“); sa entuzijazmom se pridružuje manifestu, koji je u maju 2020. potpisalo 1.100 stručnjaka – pristalica kursa za „jednakost u smanjenju kvaliteta privrede“. Zadatak je, smatraju, stvaranje ekonomije smanjenog kvaliteta (downscaling economy). Švab piše da će nas takva ekonomija „odvesti u budućnost u kojoj ćemo moći da živimo bolje, zadovoljavajući se manjim“.
Ali to znači kardinalnu promenu principa ekonomskog razvoja savremenog društva.
Čini se da se okretanje od privrednog rasta (growth) ka nerastu (degrowth) pretvara u mejnstrim. Magazin „Ekonomist“ (12. 11. 2022) u članku „Kako se Zapad odljubio od ekonomskog rasta“ (How the West Fellout of Love with Economic Growth) izveštava da su zemlje OECD-a sada otprilike upola manje fokusirane na ekonomski rast nego što su bile 1980-ih. O tome svedoči projekat Manifesto, čiji programeri prikupljaju informacije o manifestima političkih partija u zemljama OECD-a.
Naklonost političkih partija u korist rasta bila je jaka 1960-ih, opala je 1970-ih, porasla na nivo blizu 1960-ih u 1980-im, a zatim je počela da opada, i to naglo do 2021. godine. Raspoloženje protiv rasta bilo je nisko u periodu 1960–1980, a zatim počelo naglo da raste, dostigavši vrhunac do 2021. godine. Partijski manifesti, retorika i raspoloženja odražavaju stav vladajućih grupa, koje su, kao što vidimo, odlučile da što više uspore privredni rast. Sredstvo i opravdanje u isto vreme jeste „zelena agenda“. I to uprkos činjenici da mnoge mere za razvoj „zelene ekonomije“, na primer, izgradnja vetroelektrana, ne samo da ne rešavaju probleme snabdevanja energijom već uništavaju prirodu – šume.
Može li primer?
Dana 21. januara 2020. objavljen je zvaničan odgovor Vlade Škotske (broj dokumenta: FOI/19/02646, datum prijema: 26. 11. 2019, datum odgovora: 16. 1. 2020) na zahtev o količini stabala posečenih za izgradnju vetroelektrana na kopnu u Škotskoj i oblasti koju zauzima ovo drveće. U zvaničnom odgovoru se navodi da je od 2000. godine posečeno drveće na površini od 6.994 ha.
Ukupan broj posečenih stabala do januara 2020. je 13,9 miliona. A koliko je posečeno u Evropi u celini? Ali pristalice „zelene agende“ ljubazno kažu da šume moraju biti posečene ako želimo da sačuvamo planetu i život na njoj. A evropski parlamentarci se pod ovim izgovorom spremaju da zabrane uvoz kafe, čokolade i papira – ako njihovi proizvođači ne dokumentuju da drveće nije posečeno. Vratimo se, međutim, Švabovim receptima, koje je on, u ime svojih gospodara, spreman da prepiše čovečanstvu.
Kao primer života na najnižem nivou, Švab navodi Patagoniju – surovi kraj siromašne zemlje Argentine. „Patagonizacija“ je sudbina periferije i poluperiferije većine sveta (u stvari, dobiće se haitizacija i somalizacija). Za manji deo – „japanizacija“ (model Japana u onom obliku u kome on postoji posle strašnog ekonomskog udara s kraja 1990-ih). I jedno i drugo je nazadovanje, degradacija.
A šta Švab piše o kapitalizmu, o sudbini tog sistema?
Švab se kapitalizmom bavi na veoma originalan način, pravdajući kurs da se srednji sloj liši vlasništva nad materijalnim faktorima proizvodnje (čitaj: kurs za uništavanje srednjeg sloja, tj. malih i srednjih preduzeća) potrebom da se stvori najviši oblik kapitalizma koji služi svim ljudima – stejkholderima. U stvari, stejkholderski kapitalizam nije samo kapitalizam već sredstvo za uništavanje kapitalizma, pri tome ne u interesu radnog naroda, kako su o tome sanjali Marks i komunisti, već u interesu uske šačice milijardera. Akcionar stejkholder se razlikuje od akcionara deoničara (shareholder) po tome što ne poseduje imovinu, on je učesnik, lice zainteresovano za funkcionisanje ovog biznisa; „sporedni učesnik u ogromnom komercijalnom projektu“.
Koliko mi je poznato, Švab i Svetski ekonomski forum nisu jedini pravac ultraglobalizma.
Zaista, Švab i Svetski ekonomski forum u Davosu, to je jedna linija razgradnje kapitalizma od strane ultraglobalista pod maskom njegove maksimalne ekspanzije, koja se širi na sve stanovnike planete: svi se navodno pretvaraju u kapitaliste koji zapravo nemaju ništa osim učešća, tj. „teklo niz brkove, ali u usta nije ušlo“. Još jednu, ali vrlo sličnu liniju razvija, sa Vatikanom, „Savet za inkluzivni kapitalizam“ koji je stvoren u decembru 2020. godine. Formalni poglavar je prvi jezuita na papskom prestolu Francisko, koordinator i frontmen – Lin Forester de Rotšild, udovica preminulog u novembru 2022. Evelina Roberta de Rotšilda, vlasnica ogromnog bogatstva, a delom i časopisa „Ekonomist“, članica Saveta za spoljne odnose Kraljevskog instituta za međunarodne odnose (KIMO) i mnogih drugih struktura. Ona je bliska prijateljica Hilari Klinton i Žislen Maksvel (saučesnica pedofila i organizator pedofilskih orgija za vrhove vlasti i šou biznisa Džefrija Epstajna, koji je ubijen u zatvoru kao neželjeni svedok). Kako kažu, reci mi ko ti je prijatelj…
Inkluzivisti svoj „uključujući kapitalizam“ predstavljaju kao takav društveno-ekonomski sistem koji navodno ne radi za kapital već za celokupno stanovništvo planete; svi u svetu postaju „uključeni kapitalisti“, a nemaju imovinu, i to ne samo privatnu već ni ličnu – sve je samo u korišćenju: „nemamo ništa, a srećni smo“. Cilj je izgradnja pravednog inkluzivnog društva (prirodno, kako bi trebalo da bude: „održivi razvoj“, „zelena agenda“ itd.). Slogan: People, planet, principles of government, prosperity. Ljudi, planeta, principi vlasti, prosperitet.
Ukupno, strukture koje stoje iza Saveta imaju kapitalizaciju od 2,1 trilion dolara, ukupan prihod od 10,5 triliona dolara, a za njih radi 200.000 ljudi u 163 zemlje. Savet vodi 27 stražara.
Broj 27 i naziv „straže“ – da li je to slučajnost?
Ne. Godine 2007. tim predvođen Džejmsom Glatfeldersom sa Državnog tehnološkog instituta u Cirihu uneo je podatke o 37 miliona korporacija, njihovih podružnica i privatnih investitora u superkompjuter Orbis 2007. Identifikovano je jezgro od 43.060 korporacija; ono ima svoje jezgro – 1.318 korporacija koje kontrolišu 20% svetskog prihoda plus poseduju i kontrolišu udele većine najvećih korporacija (još 60% prihoda). Unutar jezgra – superjezgro – nalazi se 147 korporacija, čiji pipci pokrivaju 1.318. Banke su 75% njih. One su usko povezane jedni s drugima i zapravo čine jedinstvenu celinu. Kontrolišu 40% svetskog prihoda i sve glavne medije. Njih 147 imaju mozak – 27 korporacija, banaka i fondacija.
[adsenseyu4]
Njihovi predstavnici su 27 stražara. To su predstavnici struktura, od kojih su mnoge umešane u nepristojna, pa čak i prosto prljava dela (smrtonosni lekovi, GMO). Pa, oni koji rade pod komandom De Rotšilda i u savezu s Vatikanom nazivaju se stražarima iz prostog razloga: jedna od neoglašenih titula Rotšilda je „čuvari Vatikanske riznice“ (Guardians of the Vatican Treasure). I, naravno, Francisko I, i De Rotšild, i Švab su vatrene pristalice „zelenog programa“ i univerzalne obavezne vakcinacije protiv kovida.
Do početka Novog svetskog poretka Švab i inkluzivisti nisu davali oštre izjave o Rusiji, već naprotiv, a Švab i posebno Francisko I pokušavali su da igraju ulogu ljubaznog islednika. Uloga zlog islednika tradicionalno pripada Britancima, i oni su se ponovo istakli u proleće 2020. Tada je Kraljevski institut za međunarodne poslove, poznat i kao Četem haus (Chatham House), koji je centar konceptualnog razvoja ne samo globalne Anglosfere već i Postzapada u celini, objavio izveštaj „Mitovi i lažni koncepti u sporovima o Rusiji. Kako oni utiču na zapadnu politiku i šta se može učiniti?“. U dokumentu je navedeno 16 tačaka koje se proglašavaju lažnim i koje treba opovrgnuti! U stvari, formulisana je agenda za Postzapad u celini, striktno uputstvo koje se mora poštovati. Pojava ovog dokumenta jedan je od važnih događaja 2022. godine.
Kakve su to ideje?
Evo tih lažnih, prema dokumentu, ideja.
1. Rusija i Zapad su podjednako loši.
2. Rusija i Zapad žele isto.
3. Rusiji je obećano da se NATO neće širiti na istok. (Napomenuću: ovde su ONI „lažovi“. Štaviše, već su pronađeni dokumenti, pri tome od samih „zapadnjaka“, koji potvrđuju postojanje takvog obećanja. Plus nedavna izjava jedne od ličnosti NATO-a da sad, nakon početka operacije, SAD i NATO nisu vezani nikakvim obećanjima koja su dali. Znači da je bilo obećanja.)
4. Rusija nije u sukobu sa Zapadom.
5. Zapadu nije potrebna nova panevropska bezbednosna arhitektura koja će uključivati Rusiju.
6. Zapad treba da poboljša odnose s Rusijom.
7. Rusija ima pravo na zaštitni perimetar. (Napomenuću: to znači, po njihovom mišljenju, sad ga nema.)
8. Zapad treba da zabije klin između Rusije i Kine kako bi oslabio njihove zajedničke akcije.
9. Zapadne odnose s Rusijom treba normalizovati kako bi se suprotstavilo usponu Kine.
10. To što bude posle Putina biće bolje od Putina.
Uzimajući u obzir ideje koje se pobijaju, brojevi iz Četem hausa formulišu 10 imperativa akcije:
1. Usvojiti strategiju zasnovanu na rigoroznoj proceni empirijskih dokaza, sposobnosti, namera i akcija Rusije.
2. Pamtiti da Kremlj nije prijatelj Zapada i da to nikad neće biti.
3. Izbegavati iskušenje velikog dogovora s Rusijom ili geopolitičkog saveza.
4. Očekivati od Rusije surove akcije.
5. Ne predavati se, ne ustupati.
6. Smatrati da su neprijateljski odnosi s Rusijom prikladni za sadašnji trenutak i diktirani realnošću s kojom se suočavamo.
7. Staviti sigurnost iznad ekonomske dobiti.
8. Odupreti se iskušenju kompromisa u oblasti interesa i vrednosti zarad saradnje.
9. Pripremiti se za oštru reakciju Moskve radi zaštite interesa od strane Zapada.
10. Razvijati istraživanja o Rusiji, povećati broj specijalista o Rusiji.
Ovo poslednje je direktno uputstvo za pripremu za kognitivni rat. U nekoliko svojih nastupa već sam rekao da su obaveštajne i naučne zajednice Anglosfere pojačale zajedničke aktivnosti na obuci specijalista za kognitivni rat. Tako su se CIA i MI6 dogovorili sa istorijskim fakultetima univerziteta u Daramu, Oksfordu i Kembridžu da na njihovoj osnovi obučavaju istoričare u principijelno novim specijalnostima. Reč je o „sistemskom istoričaru“ (system historian), čiji je zadatak da analizira društvene sisteme u pogledu njihove ranjivosti, i „istraživačkom istoričaru“ (investigative historian); njegov zadatak je da rekonstruiše procese, situacije i događaje, i to uglavnom na osnovu indirektnih podataka. Ovde je potrebno podsetiti i na stvaranje istraživačkog centra i seminara u strukturi „Pet očiju“ (savez obaveštajnih agencija anglosaksonskih zemalja, pre nekoliko godina tu su delimično primljene obaveštajne agencije Nemačke, Izraela i Japana) i program GDELT, koji je preuzela CIA.
Čime objasniti agresivno-histerični ton Britanaca, njihovo ratničko raspoloženje?
Postoji nekoliko razloga. Prvo, tradicionalna rusofobija koju oni razvijaju od 1820-ih, tradicionalno britansko neprijateljstvo prema Rusiji. Drugo, upravo Ruska Federacija stoji na putu formiranja britanske makrozone u postkapitalističkom svetu (više u nastavku). Treće, zato što Rusija, sa svojim nuklearnim oružjem i naglaskom na tradicionalnim vrednostima – uprkos nedoslednosti niza postupaka rukovodstva Ruske Federacije – objektivno, samom činjenicom svog postojanja, stoji na putu realizacije šeme „nove normalnosti od strane od strane klanova Anglosfere i njihovih saveznika.
U vašim radovima „novu normalnost“ određujete kao bioekotehnofašizam (BET-fašizam).
Naravno, reč „fašizam“ ovde je upotrebljena ne u strogom smislu reči (u strogom smislu to je bilo samo u Musolinijevoj Italiji) već u metaforičkom. U evropskoj – i široj – svetskoj tradiciji fašizam je najgore, maksimalno zlo, ništa gore biti ne može. Ne postoji reč za „gore“, osim možda „ad“, „pakao“. U stvari, novi svet i novi sistem koji švaboidi pokušavaju da nametnu svetu kao neizbežan gori je od fašizma, gori od onoga što se dešavalo u Trećem rajhu. Međutim, ultraglobalisti su njegovi naslednici po pravoj liniji: naslednici nacizma – po jednoj liniji i trockizma – po drugoj. Kao što je Staljin rekao povodom trockističko-buharinskog bloka, pođeš levo, doći ćeš desno, pođeš desno, doći ćeš levo: dijalektika.
BET-fašizam je gori od svog „pretka“ (shodno tome, Švabova knjiga o kovidu je gora i opasnija od Hitlerovog „Majn Kampfa“), jer ako je Hitler želeo da stvori politički novi svetski poredak, švaboidi grade sistem koji uključuje promene čovekove biološke prirode. Švab je posebno naglasio da se Četvrta industrijska revolucija koju je želeo razlikovala od prve tri na sledeće načine: njih je karakterisalo ono što radite sa svetom, dok je Četvrta revolucija ono što se radi vama; i ako primite nešto genetski izmenjeno, onda se menja vaš identitet bića. Kako se ovde ne setiti da je uprava kompanije „Fajzer“ bila prinuđena da prizna da je ono što je davala kao vakcinu zapravo alat za gensku terapiju. I naravno, reč je o smanjenju populacije.
U poslednje vreme, apetit ultraglobalista za smanjenjem stanovništva raste. Dok se o 1–2 milijarde ljudi ranije govorilo kao o željenom broju, sad se sve više navodi 500 miliona. Na primer, Džejn Gudol, poznati primatolog (proučavala je društveni život i inteligenciju šimpanzi u Nacionalnom parku Gombe Strim u Tanzaniji skoro pola veka), nedavno je izjavila da bi optimalna populacija planete bila onakva kakva je bila pre 500 godina. Tada je populacija Zemlje iznosila 491 milion ljudi.
I uostalom, Gudolova nije samo baba poludela od dugotrajne komunikacije sa majmunima već važna javna ličnost – mirovni ambasador UN, počasni član Saveta svetske budućnosti, za koju ona i planira 500 miliona stanovnika. I nije u ovom slučaju bitno da li je ultraglobalisti koriste kao korisnog idiota ili je to njeno zlokobno ubeđenje o potrebi da se odstreli i preseli oko 92–93% stanovnika planete, važno je da je broj objavljen.
Inače, ova cifra granične populacije planete potpuno se poklapa sa onom koja je zabeležena na takozvanim tablicama Džordžije. Da podsetim, reč je o spomeniku od granita (visina – 6 m, težina – 119 tona), postavljenom 1980. godine u okrugu Elbert (SAD, Džordžija) od strane lokalne firme po narudžbini inkognito klijenta. Na pločama se nalaze natpisi na osam savremenih i četiri drevna jezika. Sadržaj natpisa je budućnost čovečanstva, uključujući i to da njegova brojnost ne bi trebalo da pređe 500 miliona. Godine 2022. nepoznati ljudi su digli u vazduh jednu od ploča, istog dana vlasti su uklonile ostale.
***
„Pečat“ ekskluzivno objavljuje promišljanja i svestranu analizu A. I. Fursova, koji u tradiciji velikih ruskih filozofa istorije i istraživača društveno-političkih teorija, a pred prelomnim trenutkom svetske istorije, u specijalnom razgovoru za naš list – u nekoliko nastavaka – razmatra sadašnji sudbonosni trenutak planetarne situacije i pojašnjava uzroke, karakter i mehanizme epohalnog „hoda sveta u prestrojavanju“
Milana Babić
Preveo Želidrag Nikčević
(pecat.co.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
