Dok su iz zapadnih centara moći pristizale poruke o mogućem prekidu neprijateljstava, a američki mediji nagađali o „prolećnim mirovnim inicijativama“, teren u Ukrajini slika sasvim drugačiju realnost – onu u kojoj se sukobi ne smanjuju, već upravo obrnuto, rasplamsavaju duž čitave linije fronta.
CNN, pozivajući se na izvore iz Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, otvoreno piše da je ruska vojska proteklih dana značajno pojačala svoje dejstvo, dok Kijev – uprkos svemu – ne odgovara konkretnim potezima, već se i dalje oslanja na pomoć iz inostranstva i politiku zamajavanja javnosti.
Prema izjavama ukrajinskih oficira i analitičara koji su govorili za CNN, borbe su postale intenzivnije nakon 23. marta, kada je prosečan broj oružanih kontakata porastao sa 140 na 180 dnevno – što je rast od preko 30 odsto.
U realnosti, to znači da linija fronta gori na više mesta istovremeno- Pokrovsk, Lugansk, Kurska oblast, ali i predgrađa Harkova i Sumske oblasti – sve su to pravci gde se vode ozbiljne operacije, a broj vojnih kolona, napredovanja i artiljerijskih udara se svakodnevno uvećava.
Poseban akcenat stavljen je na oblast Pokrovska, gde ruske snage, prema tvrdnjama CNN-a, prebacuju dodatne jedinice i tehniku, ne toliko da osvoje grad u ovom trenutku, koliko da drže tenziju visokom i iscrpe ukrajinske jedinice.
U pozadini tog sukoba odvija se, kako piše ukrajinski projekat DeepState, i borba kod Novopavlovke – gde su borbene linije već na udaljenosti od šest kilometara od administrativne granice Dnjepropetrovske oblasti. Lokalni izvori javljaju o evakuaciji stanovništva, što dodatno potvrđuje ozbiljnost situacije.
S druge strane, u oblasti Luganska, severno od Limana, takođe se beleži napredovanje. Liman kao važna železnička raskrsnica i logistički centar predstavlja ključnu tačku za ukrajinske snage, a ruski pristup ovom čvoru jasno ukazuje da se ne radi samo o lokalnim manevrima, već o širokoj i planski vođenoj operaciji destabilizacije ukrajinske pozadine.
U tom kontekstu, izjave ruskog vojnog posmatrača i pukovnika u penziji Viktora Litovkina dodatno razotkrivaju pozadinu aktuelnih događaja.
Prema njegovim rečima, Rusija je svesno odbacila ideju bilo kakvog primirja, jer ono ne odgovara ciljevima operacije.
Litovkin jasno kaže: „Nama nisu potrebna primirja. Potreban nam je mir – ali mir koji podrazumeva neutralnu, denacifikovanu i demilitarizovanu Ukrajinu, koja neće biti član NATO saveza.“
Za postizanje takvog mira, naglašava Litovkin, moraće da se izvrše suštinske promene u političkom sistemu Ukrajine – pre svega u njenom Ustavu, koji trenutno definiše strateški cilj zemlje kao pridruživanje Severnoatlantskom savezu.
Takođe, iz perspektive Moskve, ni jedan strani vojnik ne bi smeo da ostane na tlu Ukrajine – bilo da je reč o instruktorima, savetnicima ili operativnim jedinicama koje, iako nezvanično, deluju u raznim segmentima ukrajinske vojske.
Upravo iz tih razloga Litovkin smatra da je razgovor o primirju više oblik propagandne igre sa Zapada, nego što ima uporište u stvarnosti. „To je pokušaj da se željno razmišljanje prikaže kao činjenica“, navodi on. Da stvar bude još jasnija, dodaje, da čak ni Tramp ne može da utiče na Zelenskog, da prestane sa napadima na rusku energetsku infrastrukturu.
U tom kontekstu Litovkin konstatuje: „Trampov autoritet u Ukrajini sveden je na nulu“.
Ova rečenica odjekuje kao hladan tuš za sve one koji su očekivali da će promena američke administracije dovesti do brzog zaokreta u ukrajinskoj politici. Naprotiv, Ukrajina ne samo da ne odgovara na inicijative novog predsednika SAD, već ni ne pokušava da ispuni obećanja data Vašingtonu.
Jedan od ključnih pokazatelja da mirovni razgovori nemaju konkretne posledice su i kontakti u Istanbulu, koji se, kako Litovkin navodi, odvijaju isključivo oko tehničkih i diplomatskih pitanja, kao što je funkcionisanje ambasada i konzulata. Nema govora o prekidu vatre, o konkretnim koracima ka trajnom miru, niti o bilo kakvom dogovoru na nivou državnih interesa.
U međuvremenu, na terenu vlada haos. Moral ukrajinskih snaga opada. Pojedini komandanti govore o „panici“, posebno u zonama koje se dugo nisu menjale, a sada su izložene stalnim udarima.
Širenje ruskog pritiska na severoistoku zemlje – u oblastima Sum i Harkov – dodatno otežava situaciju ukrajinskom Generalštabu, koji već ima ozbiljne probleme sa mobilizacijom i sve češćim otporom stanovništva prema prisilnom pozivanju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
