Čak i u tako okrutnim okolnostima kao što je rat, ima mesta ironiji sudbine. Na primer, vojnik Crvene armije Semion Konstantinovič Hitler se vrlo uspešno borio protiv Vermahta, a ovaj vojnik Crvene armije, za razliku od svog poznatog imenjaka, bio je Jevrejin.
Ali na okupiranim ruskim teritorijama, u partizanskom odredu, nemački državljanin Fric Šmenkel borio se protiv nemačke vojske i prešao u Sovjetski Savez.
Fric Šmenkel je rođen 1916. godine u Pomeraniji, koja je tada bila deo Nemačkog carstva. Mladi Fric, kao i njegov otac, bio je običan radnik komunističkog stava, koji je bio prilično popularan u Vajmarskoj republici koja se formirala nakon završetka Prvog svetskog rata. Ali, s dolaskom nacista na vlast, počela je represija protiv neistomišljenika, pa je Šmenkel bio primoran da sakrije svoje stavove.
[adsenseyu1]
Šmenkel je 1938. godine pozvan u Vermaht, a prema rečima njegove supruge Erne, učestvovao je u ratu protiv Poljske, ali je zbog svojih političkih stavova završio u zatvoru u Torgau.
Tamo je bio do oktobra 1941. godine i u zamenu za puštanje na slobodu pristao je da ode u vojsku. Nakon prolaska obuke u artiljerijskoj školi, Fric je dobio čin kaplara i poslat je na Istočni front.
Ali njegova služba nije dugo trajala. Fric je u novembru napustio Vermaht i sakrio se u šumama Smolenska. Dana 17. februara 1942. u selu Kurganovu, privela ga je nemačka patrola i stavila pod nadzor seoskog poglavara.
Frica je čekala nezavidna sudbina, ali, srećom po njega, istog dana partizanski odred „Smrt fašizmu“ ušao je u Kurganovo. Saznavši informacije o uhapšenom nemačkom dezerteru, partizani su ga oslobodili i poveli sa sobom.
Isprva niko nije imao poverenja u Frica, a prema sećanjima partizana Viktora Spirina, čak su planirali da ga streljaju ako bude potrebno. Šmenkel je imao samo dvogled kroz koji je vršio osmatranja. Ali krajem februara dobio je priliku da dokaže svoju odanost.
Partizani su se našli pod vatrom nemačkog izviđačkog odreda. Šmenkel je dvogledom primetio snajpersku vatru na kuću u kojoj su bili partizani. Fric je insistirao da mu daju oružje i dobro upucanim snajperom upucao snajperistu. Nakon toga, partizani su počeli da veruju Šmenkelu i njemu je zvanično uručeno oružje.
[adsenseyu1]
Fric, koga su partizani zvali Ivan Ivanovič, postepeno je stekao autoritet u odredu. Dana 6. maja 1942. odred se sudario sa nemačkom tenkovskom kolonom.
Partizani su već imali nameru da se povuku u šumu, ali Fric je objasnio komandantu da je neophodno pucati po rezervoarima goriva postavljenim na tenkove. Savet se pokazao efikasnim, a nakon ispaljivanja zapaljivih metaka zapaljeno je pet tenkova.
Šmenkel je postao nezamenjiv čovek u odredu jer je bio jedini koji je znao da barata nemačkim mitraljezom. Vođa odreda je cenio sposobnog Nemca, posebno kada je reč o odvažnim borbama, za koje je bilo potrebno znanje nemačkog jezika.
U selu Skerino se 15. avgusta 1942. godine pojavila grupa nemačkih vojnika predvođena poručnikom. Izdata je naredba da svi policajci dođu na mesto okupljanja. Naredba je izvršena, a 11 policajaca zajedno sa načelnikom krenulo je na put, ali bili su na putu do partizanske zasede i razoružani su bez ijednog pucnja. Tek tada su uhapšeni saznali su da su „nemački“ vojnici bili partizani, a poručnik koji im je komandovao bio je Šmenkel. Policajci i načelnik čekali su oštar gerilski sud.
Glasine o aktivnostima Frica su čak došle i do Berlina, a izveštaj od 25. septembra 1942. sadržao je informacije da se Nemac, koji je vodio grupu partizana koji su se predstavljali kao vojnici Vermahta, borio u partizanskom odredu „Smrt fašizmu“, koji broji oko 400 ljudi. Nemci su čak ponudili nagadu za onoga ko ga zarobi:
Ko zarobi Šmenkela – nagrada: Rusima osam hektara zemlje, kuća, krava, a nemačkim vojnicima – 25 hiljada maraka i 2 meseca odmora.
[adsenseyu4]
Teška vremena za partizane nastupila su 1943. godine, kada je nemačka komanda krenula u ofanzivu. Prema Viktoru Spirinu, neki partizani su se predali, ali Fric nije bio među njima, jer je znao kakva ga sudbina čeka. Uspeo je da preživi, a u martu 1943. trupe Crvene armije su ušle na teritoriju u kojoj se nalazio.
Poslat je u Moskvu, gde ga je čekala složenija misija: nakon obuke uključen je u obaveštajni odsek Zapadnog fronta i postao zamenik komandanta DRG. Nažalost, ovo imenovanje bilo je pogubno za Šmenkela.
U noći između 29. i 30. decembra 1943. godine, nestala je grupa Fric Šmenkel, Vasili Vinogradov i Ivan Rožkov. Dugo niko nije znao za sudbinu izviđača, a ime hrabrog nemačkog dezertera otišlo bi u zaborav da nije bilo hapšenja određenog građanina Petuhova 1961. godine koji je učestvovao u operacijama na strani Nemaca. Terenski istražitelji su od njega saznali za Šmenkela i nakon dugog prikupljanja informacija, konačno su uspeli da slože sve kockice o Fricu Ivanoviču.
Prema rečima njegove supruge Erne, vojnika Vermahta Frica su zarobili i vojni sud ga je osudio na smrt 22. februara 1944. godine. Nije doživeo da vidi pobedu nad nacizmom, ali je posthumno, 6. oktobra 1964. godine, Šmenkel odlikovan ordenom Heroja Sovjetskog Saveza.
Priča o Šmenkelu je jedinstvena. Njegovi postupci su pokazali prezir prema nacističkoj ideologiji i agresivnoj politici Trećeg rajha, pa i pored bliskog poraza od Crvene armije, kako se činilo u jesen 1941. godine, napravio je težak izbor i postao dezerter.
U redovima partizana Fric je uzeo oružje i uperio ga protiv svojih kako bi dokazao da je osećaj za pravdu mnogo veći od pripadnosti bilo kojoj naciji. Fric je ušao u rat i pobedio, čak iako nije doživeo krajnji poraz Nemačke.
Webtribune.rs
