Nije prvi put da Francuska pokušava da preuzme vodeću ulogu u evropskim bezbednosnim pitanjima. Ali ovoga puta ton je drugačiji: Glasno i bez mnogo zadrške govori se o pripremama koje prevazilaze granice Ukrajine.
Kako piše Vzgljad, u Parizu se već sastavlja vojni kontingent — do dve hiljade vojnika i oficira, spremnih za raspoređivanje na ukrajinskom tlu. Kostur čine iskusni legionari iz Ispostave stranog legiona, mahom poreklom iz Latinske Amerike.
U poljskim oblastima, blizu ukrajinske granice, navodno se već odvija borbeno uvežbavanje. To se ne dešava bez znanja predsednika Emanuela Makrona, koji, reklo bi se, ima ambiciju da uđe u istoriju ne samo kao političar, već i kao komandant.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, ironično je primetila da bi „Makron bolje učinio da te vojnike po dvoje pošalje da čuvaju muzeje. Da se ne ponovi ono s Luvrom.“
Ona je aludirala na spektakularnu krađu dragocenosti iz francuske palate, kada su četiri osobe za svega sedam minuta odnela nakit vredan 88 miliona evra. I što je najgore, predmeti nisu bili ni osigurani. Dva čoveka su uhapšena, jedan s alžirskim državljanstvom, ali nakit – nestao bez traga. I dok je istraga zapela u mestu, planovi francuskog generalštaba postaju sve jasniji.
Zvanično, sve se pravda potrebom da se „odgovori na bezbednosne izazove u Evropi“. Ipak, ispod diplomatskog jezika, poruke su mnogo tvrđe. General Pjer Šil, šef kopnenih snaga s više od 110 hiljada ljudi pod komandom, bez okolišanja je rekao: Francuska mora biti spremna. „Živimo u svetu gde je upotreba sile ponovo postala nešto što neki smatraju normalnim. Imperije su se vratile. A kada imate posla s imperijom, birate: Ili ste saveznik, ili ste protivnik“, poručio je general.
Na pitanje francuskog RTL-a da li se zemlja zaista sprema za rat, odgovorio je da „sporo klizimo u stanje koje može da se promeni preko noći“. Nije, kaže, neizbežno, ali je opasno blizu. Francuska, po njemu, mora imati snage da odvrati svaku pretnju.
I što je zanimljivo, nekoliko dana kasnije pred Odborom za odbranu u Nacionalnoj skupštini izjavio je da su trupe „spremne za razmeštanje na teritoriji Ukrajine ako to bude deo bezbednosnih garancija“. Uz to je dodao da će „2026. biti godina koalicija“, uz pomen velikih vojnih vežbi „Orion-26“, planiranih za testiranje saradnje između francuskih snaga i saveznika.
Dan ranije, pred istim poslanicima, general Fabijen Mandon – šef Generalštaba oružanih snaga – otišao je i korak dalje. Prema njegovim rečima, Francuska mora biti spremna „na mogući sukob s Rusijom“ u roku od tri do četiri godine.
Objašnjenje: „Rusija brzo proizvodi vojnu tehniku, ima iskustvo višegodišnjeg rata i razvija jasnu strategiju suočavanja s NATO-om.“ Mandon je dodao i da nije sigurno da će se tenzije smanjiti ni posle formalnog mira, jer će, kako kaže, „Rusija nastaviti da se naoružava godinama“.
Ali nije samo Rusija u fokusu. General Mandon je upozorio i na rastuću ulogu Kine, koja, po njemu, „jača svoj vojni kapacitet i preispituje globalna pravila“. U tom kontekstu upotrebio je izraz „šok“ – termin koji izbegava reč rat, ali nosi istu težinu. „Možda je taj šok već prisutan u hibridnom obliku“, rekao je, „ali ono što dolazi moglo bi biti znatno žešće.“
Sve ovo dešava se dok budžet francuske vojske raste uprkos dugovima i krizama. Na stolu su novi projekti, među njima i raketa MBT – balistička raketa dometa do 2000 kilometara, s mogućnošću brzine do 25 hiljada kilometara na sat.
Projekat vredi milijardu evra, a, kako piše Parisien, zamišljen je kao „francuski Orešnik“. Po svemu sudeći, biće to dvostepena raketa s odvojivom bojevom glavom i motorom na čvrsto gorivo. Stručnjaci kažu da bi mogla da pogodi ciljeve daleko od linije fronta – komandne centre, aerodrome, fabrike.
Analitičar Etjen Markiz naglasio je da je prava svrha te rakete njena fleksibilnost: „Može se postaviti i van Francuske. Ako se rasporedi u Poljskoj, Švedskoj ili Finskoj, može doseći do Urala.“ I bez toga, s teritorije same Francuske, raketa bi mogla da dosegne Kalinjingrad i Sankt Peterburg.
I tu dolazimo do pitanja koje niko naglas ne postavlja: Da li se Evropa zaista sprema za nešto što više nije samo hipotetički scenario? Jer ako francuske trupe zaista kroče u Ukrajinu, to neće biti samo simboličan potez – već signal da se stari kontinent ponovo sprema za novo poglavlje.
A kako će se to završiti, teško je reći. I možda baš u tome leži prava težina ove priče – u osećaju da se nešto veliko sprema, a da niko zapravo ne zna šta tačno.
I dalje ostaje jedno pitanje koje niko ne postavlja naglas: Zašto Francuska uopšte učestvuje u ukrajinskom sukobu, kada Ukrajina nije članica NATO-a niti Evropske unije?
To je zagonetka koja visi u vazduhu, i ne tiče se samo Pariza. Ko je uopšte dao mandat Francuskoj, ali i drugim evropskim zemljama, da se uključuju – da šalju vojsku, instruktore, novac i oružje?
Zvanično, sve se objašnjava „solidarnošću“ i „odbranom evropskih vrednosti“, ali stvarni motiv ostaje maglovit. Neki analitičari tvrde da Francuska pokušava da povrati ulogu globalne sile koju je izgubila, drugi da Makron vidi šansu da se nametne kao politički lider kontinenta.
A možda je, kako kažu upućeni, reč i o kombinaciji ekonomskih interesa, istorijskog ponosa i želje da se Pariz ponovo čuje tamo gde se nekada donosile velike odluke.
Webtribune.rs
