Francuska je odlučila da povuče ručnu kočnicu pred jednim od najambicioznijih planova Evropske komisije u poslednjih godinu dana.
Dok u Briselu guraju ideju da se zamrznuta ruska imovina pretvori u svojevrsni „reparacioni kredit“ za Ukrajinu, Pariz je poručio da takav model ne dolazi u obzir kada je reč o oko 18 milijardi evra koje se nalaze u francuskim komercijalnim bankama.
To je imovina koju je Francuska zamrzla na osnovu EU odluka, ali koju za sada odbija da stavi na raspolaganje kao kolateral za veliki zajam Kijevu.
Evropska komisija predložila je okvir u kojem bi ogromni fond od približno 176 milijardi evra zamrznute ruske aktive širom EU postao osnova za kredit koji bi Ukrajina otplaćivala tek kada Rusija plati ratne reparacije.
Ideja je formalno predstavljena kao „zajam, a ne konfiskacija“, upravo da bi se zaobišla pravna opasnost da EU nezakonito prisvoji tuđa sredstva. Međutim, francuske institucije smatraju da je rizik i dalje previsok, naročito zato što se radi o privatnim bankama, ne o državnim fondovima.
Pariz upozorava da bi korišćenje tih sredstava kao kolaterala otvorilo pitanja odgovornosti u slučaju da Ukrajina ne može da vrati budući dug. Francusko Ministarstvo finansija navodi da postoji realna mogućnost da otplata ne bude izvodljiva, pa bi banke i država mogle da upadnu u pravne sporove koji se protežu godinama.
Zbog toga Francuska pristaje samo na ograničenu varijantu – prihod od kamata na zamrznutu imovinu može da ide Ukrajini, ali sama imovina ostaje netaknuta.
Ovaj stav dolazi u trenutku kada grupa zemalja EU, uključujući baltičke države i Poljsku, snažno gura ideju da se imovina aktivira što brže i što šire. One smatraju da je to politički i finansijski nužno, dok Francuska i Belgija upozoravaju da se ulazi u teritoriju koja je pravno klizava i koja bi mogla da otvori presedan opasan za evropski finansijski sistem.
U Parizu se sve češće čuje komentar da bi ovo moglo postati „Pandorina kutija“ za buduće sporove sa trećim zemljama.
U praksi, francusko odbijanje znači da Evropska komisija neće moći da računa na tih 18 milijardi evra u predloženom modelu kredita. Dok EK pokušava da konsoliduje političku podršku, unutrašnje pukotine postaju sve vidljivije. Ako se model usvoji, biće primenjen samo u državama koje pristanu na njega, što dodatno komplikuje finansiranje i već narušeno jedinstvo EU po pitanju Ukrajine.
Za sada, Pariz čvrsto stoji na poziciji da je zaštita zamrznute imovine jedino održivo rešenje. U Briselu se nadaju kompromisu, ali iza kulisa je sve jasnije da će naredni meseci pokazati da li EU ima jedinstveni finansijski plan ili samo skup međusobno suprotnih pristupa koji će tek biti testirani na realnosti.
