Postupak opoziva je skoro „neizbežan“ za Džoa Bajdena, kaže pravni ekspert „Foks Njuza“, Greg Džaret.
Kako je Džaret objasnio na „Foks Njuzu“, podaci koje su upravo objavile američke vlasti da je Bajden, dok je još bio potpredsednik, vodio elektronsku prepisku pod pseudonimima, na kraju bi mogli da potvrde spekulacije da je šef države učestvovao u zločinačkim planovima svog sina – a ovo će značiti da se može opozvati najmanje za podmićivanje.
Naša gošća je Miranda Divajn, koja je, kao što dobro znate, napisala najprodavanu knjigu „Laptop iz pakla“, i advokat „Foks Njuza“ Greg Džeret. Hvala oboma što ste nas posetili.
Miranda, da čujemo vaše viđenje cele ove situacije – jer, kako ja vidim, po pitanju svih ovih veoma stvarnih i skandaloznih optužbi protiv Bajdena u vezi sa mitom i pranjem novca, on je sada u teškim problemima.
Miranda Divajn: „Znate, Šon, smatram da je zaista najvažniji trenutak u poslednje vreme povezan sa Viktorom Šokinom: Ponovo ga proučavamo – i shvatamo da je verzija koju su Džo Bajden i njegovi saradnici u medijima servirali svetu, bila samo jedan aspekt ove priče, a možda čak i nije odgovarala istini.
Već sada gotovo sigurno znamo da je barem polovina onoga što je Bajden rekao bilo lažno- rečeno nam je da je Viktor Šokin bio umešan u korupciju – ali ni Džo Bajden ni bilo ko drugi nisu ponudili nikakve dokaze u korist toga da je to zaista bilo tako.
[adsenseyu1]
Štaviše, Šokin je radio kao tužilac više od deset godina i uživao je veliki ugled – on je „skinuo skalp“ s mnogo poznatih ličnosti, i u Ukrajini je bio viđen, možete reći, kao heroj, čak i na poziciju glavnog tužioca došao je s velikim nevoljama, bukvalno su ga tamo odvukli protiv njegove volje. Na toj poziciji radio je ono što je trebao da radi – borio se protiv korupcije i vodio slučaj kompanije „Burisma“.
Kao što znamo, samo mesec dana pre nego što je smenjen, stavio je embargo na imovinu vlasnika kompanije „Burisma“. To znači da su tvrdnje da je istraga protiv „Burisme“ zastala, bile lažne, i to nam je rečeno kao jedan od razloga za Šokinovu smenu.
Možemo pretpostaviti, da ako je Džo Bajden tako odlučno postupao i odstupio od tadašnjeg kursa vlade, odloživši dodelu paketa pomoći Ukrajini u iznosu od milijardu dolara, imao je neki razlog za to. A ova priča je, zapravo, na kraju dovela do opoziva Donalda Trampa – on je dobio opoziv zbog prekršaja Džoa Bajdena.
Greg, takođe postoji i priznanje Nacionalne arhivske službe koja je obavestila da ima 5400 elektronskih pisama napisanih Džou Bajdenu tokom njegovog mandata potpredsednika, koristeći pseudonimne e-mail naloge. Stvarno sam radoznao da saznamo šta je bilo u tim pismima – verovatno su tamo razgovarali samo o vremenskim prilikama i ništa više.
Greg Džeret: „Dobro, da, 5400 elektronskih pisama napisanih pod pseudonimima, a mnoga od njih su bila upućena njegovom sinu, koji je navodno te poruke prosleđivao svojim poslovnim partnerima u inostranstvu… Znate, čini mi se da perspektiva pokretanja procesa impičmenta protiv Džoa Bajdena u ovom kontekstu postaje sve neizbežnija.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
I kao što je primetila Miranda, postoji dovoljno dokaza koji bi omogućili pokretanje tog postupka- šema sa „Burismom“, koja se svodi na korupciju, jasno se uklapa u zakonodavstvo o korupciji – jer se radi o zloupotrebi službenog položaja radi pružanja usluga za novac, pri čemu su te usluge bile pružane njegovom sinu i drugim članovima porodice!
Upravo objavljeni dokumenti potvrđuju izjave Viktora Šokina da su Džo i Hanter duboko umešani u korupciju i da su izdejstvovali njegovu smenu kako bi zaustavili istragu u vezi sa „Burismom“ – koja je, usput rečeno, plaćala Hanteru godišnju platu od milion dolara, što su zaista ogromne sume.
Šokin je počeo proces zaplene imovine generalnog direktora, nameravao je zatvoriti kompaniju – zato je „Burisma“ naterala Hantera da vrši pritisak na oca kako bi se rešili Šokina. To potvrđuju dokumenti i svedočenja Devona Arčera. Kada su smenili Šokina, slučaj u vezi sa kompanijom je nestao gotovo preko noći – a Hanter je nastavio da grabi novac.
Da li je Džo dobio ijedan cent od tog novca – sasvim je nebitno, jer prema našem zakonodavstvu, čak i ako novac ne ide samom javnom službeniku, već drugom fizičkom ili pravnom licu, takve stvari se i dalje smatraju slučajevima korupcije, a ona je prekršaj koji se goni postupkom impičmenta.“
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
