Neselektivna podela sredstava svim punoletnim građanima ili svim penzionerima u Srbiji loša je mera ekonomske politike koju bi trebalo trajno napustiti, ocenio je Fiskalni savet u danas objavljenoj analizi isplate državne pomoći građanima.
Savet, između ostalog, ukazuje i da ovakvim načinom isplate novčane pomoći od 100.000 do 150.000 starih ljudi u Srbiji, neće biti kvalifikovano za ovaj vid pomoći iako spadaju u grupu najugoženijih. Razlog je što – nemaju nikakvu penzijsku naknadu.
Kako se ukazuje u analizi, isplata jednokratne pomoći stanovništvu iz budžeta je neefikasna i veoma skupa – isplata 100 evra u 2020. godini košta 72 milijarde dinara, što je 610 miliona evra, a mere iz 2021. koštaće preko 50 milijardi dinara, odnosno 440 miliona evra.
Budžet Srbije ne raspolaže sredstvima za sprovođenje vanrednih isplata pomoći građanima pa se ti rashodi finansiraju zaduživanjem države, uz iznosu od preko milijardu evra, naveo je Fiskalni savet.
Prema oceni tog nezavisnog tela, taj novac je mogao da se ulože korisnije, u trajno poboljšaje kvaliteta života u Srbiji umesto što se deli svim građanima za potrošnju, uključujući i one građane kojima takva pomoć objektivno nije potrebna.
„Još veći problem je to što budžet Srbije ne raspolaže viškom sredstava iz kojih bi se finansirali ovi izdaci jer je on i bez tih troškova u minusu. To znači da svi poreski obveznici prvo moraju da se zaduže (uz kamatu) da bi im se predviđena sredstva uopšte isplatila.
Dakle, ono što građani danas dobijaju kroz podelu 100 ili 60 evra nije poklon države, već će sutra isti ti građani dobijeni novac vraćati s kamatom iz svojih poreza“, upozorio je Fisklani savet.
U analizi je navedeno da ovakve dotacije stanovništvu imaju tek neznatan uticaj na ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) a u budžet se vraća svega oko 10 odsto isplaćenih sredstava kroz povećanu naplatu poreza.
Tako je isplata 100 evra punoletnim građanima uticala na ubrzanje BDP-a u 2020. od najviše oko 0,2 odsto (a koštala je budžet oko 1,3 odsto BDP-a), dok će efekti isplate 60 evra (i dodatka od 50 evra za penzionere) na rast BDP-a u 2021. biti nešto manji od toga.
„Takođe, potrošena sredstva ni izbliza se ne vraćaju u budžet kroz veću naplatu poreza. Procenjujemo da se tek oko 10 odsto potrošenih sredstava na ovaj način vratilo u budžet. Konkretnije, od preko 600 miliona evra koji su potrošeni za isplatu 100 evra u 2020. u budžet se vratilo kroz povećanje PDV-a i akciza svega oko 60 milion evra, a od oko 450 milion evra koji se planiraju u 2021. u budžet će se vratiti tek oko 45 miliona evra“, procena je Fiskalnog saveta.
Istaknuto je da isplata pomoći svim građanima nije dobra mera ni iz ugla socijalne politike jer se na taj način ne mogu se trajnije rešiti problemi nejednakosti i siromaštva, a pri tom pomoć nije dobro ni dizajnirana jer ne postoji opravdana mera socijalne politike u kojoj se ista sredstva daju i siromašnim i bogatijim građanima.
Srbija je, kako je naveo Fiskalni savet, za sada jedina zemlja u Evropi koja se odlučila za neselektivne novčane transfere svim punoletnim građanima, a isplata targetirane novčane pomoći u SAD potpuno je neuporediva sa Srbijom.
Od 100.000 do 150.000 starih nema ni penziju
Kada je reč o isplati pomoći penzionerima, Fiskalni savet ukazuje da socijalni položaj građana nije moguće utvrđivati na osnovu njihovog statusa, a to u krajnjoj liniji ne bi bilo ni ekonomski opravdano.
„Procenjuje se da 100.000 do 150.000 starih ljudi u Srbiji nema nikakvu penzijsku naknadu i oni spadaju u grupu najugroženijih, iako nisu kvalifikovani za ovaj vid pomoći.
S druge strane, postoje penzioneri sa takvim materijalnim statusom da im ova pomoć nije neophodna. Loša praksa vođenja socijalne politike preko isplate penzija u Srbiji traje odavno (npr. ranija isplata 13. penzije za određenu grupu penzionera) i od nje bi napokon trebalo odu stati, bez obzira na to koju formu uzima.
Fiskalni savet praktično od svog osnivanja 2011. godine ukazuje na to da je svrha socijalne pomoći u tome da se ograničena budžetska sredstva isplaćuju materijalno najugroženijim građanima, a da se visina penzija određuje na osnovu jasnih i objektivnih ekonomskih parametara – godine staža, visina uplaćenih doprinosa, očekivani period primanja penzije“, navodi Savet.
(Beta, N1)