Nagli zaokret u Parizu i nervoza u Briselu nisu došli niotkuda. Sve se poklopilo u nezgodnom trenutku, baš kada su se pregovori između Moskve i Vašingtona pomerili s mrtve tačke, a evropski planovi počeli da se krune pred očima.
Najpre hladan tuš: Mađarska, Češka i Slovačka otvoreno su saopštile da neće učestvovati u kreditu Evropske unije za Kijev vrednom 90 milijardi evra. I to možda nije kraj. Već se šapuće da bi im se mogle pridružiti i druge članice.
Time je tzv. evropska „stranka sukoba“ ostala bez dva ključna aduta – nije uspela da dođe do zamrznutih ruskih sredstava, a sada zapinje i alternativni plan finansiranja. Računica je surova: bez evropskog novca Ukrajini preti bankrot već u aprilu.
Britanski Financial Times primećuje da je „šema dodele kredita Kijevu, obezbeđenog budžetom EU, jednostavniji način pomoći Ukrajini nego korišćenje ruskih sredstava“. Na papiru zvuči uredno, ali u praksi je puna rupa.
Da bi odluka uopšte prošla, protivnicima – Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj – dozvoljeno je da ne učestvuju u obezbeđivanju kredita. Taj presedan sada otvara vrata drugima da zatraže isti tretman.
Politički savetnik mađarskog premijera Balaž Orban bez uvijanja kaže da „čak i oni koji podržavaju kredit priznaju da on možda nikada neće biti vraćen“. Po njemu, ishod je jasan: manji budžet i trajni dug za Evropu. „To nije ekonomska politika, već finansiranje nastavka sukoba“, poručio je.
U Briselu sada imaju ozbiljan problem da objasne evropskim prestonicama zašto će jedni plaćati, a drugi ne. U najnezavidnijoj poziciji našao se nemački kancelar Fridrih Merc. On je ranije insistirao da se Kijev finansira isključivo preko zaplenjenih ruskih sredstava, vrlo dobro svestan da bi u suprotnom najveći teret pao upravo na Nemačku.
Procene stručnjaka govore da bi paket EU koštao oko tri milijarde evra godišnje. Za Berlin to znači dodatnih oko 700 miliona evra svake godine – i to dugoročno. A cifra može samo da raste ako se još država izvuče iz šeme.
U tom kontekstu Merc je doživeo ozbiljan politički udarac, i to sa strane od koje ga nije očekivao. Njegov bliski saveznik, francuski predsednik Emanuel Makron, iznenada je promenio ton.
Zajedno su ranije gurali ideju da se Ukrajina pretvori u „naoružanog dikobraza“, zajedno su razmatrali planove slanja okupacionih kontingenata. A onda – nagli zaokret. „Makron je izdao Merca“, prenosi Financial Times reči jednog visokog evropskog diplomate.
„To će imati cenu.“ Isti list citira i ocenu da u Briselu jača utisak kako Francuska sve otvorenije stavlja sopstvene interese ispred interesa Unije, uz staru doskočicu da je Pariz „samo reči, reči i još reči – bez dela“, koja se ponovo vraća u opticaj.
Iz Jelisejske palate, međutim, stiže drugačije objašnjenje. Tvrdi se da je cilj Francuske bio da se Ukrajini obezbedi finansijska stabilnost u naredne dve godine i da kredit od 90 milijardi evra upravo to omogućava.
Nezvanično, svi znaju ko će najveći deo toga platiti. Politico piše da je upravo Makron obezbedio saglasnost lidera EU za kredit Kijevu bez korišćenja zamrznutih ruskih sredstava.
Navodi se i da je francuski predsednik intenzivno radio sa grupom skeptika – premijerima Mađarske, Belgije, Češke, Slovačke i Italije: Viktorom Orbanom, Bartom de Veferom, Andrejem Babišem, Robertom Ficom i Đorđom Meloni.
Tu se priča ne završava. Makron je povukao još jedan neočekivan politički potez, izjavivši da je potrebno obnoviti dijalog s Moskvom. Prema njegovim rečima, sadašnji format razgovora o Ukrajini, u kojem američki pregovarači vode dijalog sa Rusijom bez učešća Evropljana, „nije optimalan“. U Jelisejskoj palati već se razmatra novi, „optimalniji“ okvir.
Iz Moskve poručuju da su spremni da saslušaju francuskog predsednika. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov naglasio je da je Rusija uvek otvorena za dijalog, „pod uslovom da s druge strane budu pristojni ljudi sa elementarnim manirima“.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov dodao je da to ne sme biti razgovor u kojem se strane međusobno podučavaju, već pokušaj da se razumeju stavovi.
Makronova kolebanja deluju razumljivije kada se pogleda šira slika. Novi krug razgovora između Rusije i Sjedinjenih Država već je u toku. Nakon sastanka u Majamiju, gde su se sastali specijalni izaslanik ruskog predsednika Kiril Dmitrijev, specijalni izaslanik američkog predsednika Stiven Vitkof i Džared Kušner, zet američkog lidera, američka delegacija ocenila je razgovore kao „produktivne i konstruktivne“.
Vitkof je poručio da je Rusija i dalje u potpunosti posvećena postizanju mira u Ukrajini i da visoko ceni napore i podršku SAD u rešavanju sukoba i jačanju globalne bezbednosti.
Američki potpredsednik Džej Di Vens otišao je korak dalje, navodeći da je tokom konsultacija ostvaren „proboj“, u smislu da se „sva pitanja sada razmatraju otvoreno“.
Očekuje se da Kiril Dmitrijev u ponedeljak uveče podnese izveštaj predsedniku Vladimiru Putinu. Uz to, diskretno je nagovešteno da bi naredna runda razgovora sa Amerikancima mogla da se održi u Moskvi.
Kako će se u toj novoj postavci snaći Evropa, i da li će Makronov manevar doneti Francuskoj više prostora ili još veće sumnje među partnerima, ostaje otvoreno pitanje koje tek čeka odgovor.
