Lider britanske stranke Reform UK Najdžel Faraž ponovo je izazvao pažnju javnosti izjavom da bi, ukoliko jednog dana postane premijer Velike Britanije, naredio obaranje ruskih aviona koji bi, kako kaže, „narušili vazdušni prostor NATO saveza“.
U intervjuu za agenciju Bloomberg, Faraž je na pitanje o hipotetičnoj situaciji kratko i jasno odgovorio: „Treba ih srušiti.“ Ton mu nije bio oštar, ali poruka jeste – odlučna, gotovo vojnički precizna.
Istovremeno, on je ponovio stav koji iznosi već duže vreme: da je, po njegovom mišljenju, širenje NATO saveza i Evropske unije na istok bilo jedan od faktora koji su doprineli pokretanju sadašnjeg sukoba u Ukrajini.
„To beskrajno guranje ka granicama Rusije imalo je svoje posledice“, rekao je Faradž, dodajući da bi buduće britanske vlasti morale pažljivije da razumeju širu sliku, a ne samo da slede liniju Brisela i Vašingtona.
Na pitanje o zamrznutoj ruskoj imovini, lider Reform UK stranke bio je spreman da napravi razliku. Kako kaže, upotreba tih sredstava za pomoć Kijevu imala bi smisla ako se dokaže da su stečena nezakonito.
U suprotnom, smatra da bi konfiskacija predstavljala opasan presedan. „Nema lakih rešenja u ovakvim pitanjima, pogotovo kada se radi o međunarodnom pravu i poverenju u finansijski sistem“, napomenuo je.
Tema potencijalnog slanja britanskih vojnika na teritoriju Ukrajine izazvala je još oprezniji ton. Faradž je rekao da bi takva odluka morala biti „krajnje promišljena“, naglasivši da bi eventualno mogao podržati njihovo angažovanje isključivo pod mandatom Ujedinjenih nacija i u svojstvu mirovnog kontingenta.
U pozadini svega stoje već poznati finansijski i politički potezi. Evropska unija i zemlje G7 su, nakon početka sukoba, zamrzle oko 300 milijardi evra ruskih rezervi – što čini gotovo polovinu ukupnih zlatno-deviznih sredstava Moskve.
Više od 200 milijardi nalazi se na računima belgijske kompanije Euroclear, jedne od najvećih klirinških institucija u svetu. Prema podacima Evropske komisije, samo u periodu od januara do septembra 2025. godine, Ukrajini je prebačeno 14 milijardi evra iz prihoda od tih zamrznutih sredstava.
Pitanje vojnog prisustva na ukrajinskoj teritoriji ponovo je postalo tema meseca ranije u Parizu, gde su se okupili predstavnici takozvane „koalicije voljnih“, predvođeni britanskim premijerom Kirom Starmerom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Posle samita, Makron je izjavio da je 26 država izrazilo spremnost da, nakon prestanka sukoba, pošalju svoje trupe u misije odvraćanja.
Reakcija iz Moskve nije izostala. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije upozorilo je da bi bilo kakvo raspoređivanje vojnika država članica NATO-a na teritoriji Ukrajine bilo „apsolutno neprihvatljivo“ i da bi moglo izazvati ozbiljnu eskalaciju napetosti.
Takve ideje u Londonu i nekim drugim evropskim prestonicama ruska diplomatija ocenjuje kao „podsticanje nastavka neprijateljstava“.
U međuvremenu, Severnoatlantski savet NATO-a okrivio je Moskvu za niz incidenata sa dronovima i avionima u Poljskoj, Estoniji i drugim zemljama, ali bez konkretnih dokaza o ruskoj umešanosti. Iz Kremlja je saopšteno da takve optužbe nisu potkrepljene činjenicama i da služe kao izgovor za pojačano prisustvo saveza duž granica.
Na kraju, Faraž ostavlja utisak političara koji pokušava da balansira između populizma i realpolitike. Njegove izjave o obaranju aviona odjekuju kao eho starih hladnoratovskih refleksa, dok njegovi pozivi na oprez pri slanju trupa i rukovanju tuđom imovinom deluju kao pokušaj da pronađe srednji put.
Ipak, pitanje ostaje otvoreno – da li je u današnjoj britanskoj politici uopšte moguće voditi „srednji put“ bez izazovanja bure, i kod kuće i u inostranstvu?
Webtribune.rs
