Predsednica Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU Tanja Fajon potvrdila je juče za TV N1 da su ona i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik poslali pismo novom predsedniku srpskog parlamenta Ivici Dačiću.
Kako je istakla: „Nadamo se da ćemo se sastati sa njim uskoro, da bismo razmotrili dalje korake radi uspostavljanja međustranačkog dijaloga.“
Govoreći na istu temu, Dačić je za TV Hepi rekao da je dobio informaciju da mu je i predsednik EP David Sasoli poslao pismo, te da je „pročitao u Danasu da se očekuje da se parlament uključi u dijalog opozicije i vlasti“.
– Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je meni rekao da mogu da očekujem da će briselska administracija vršiti pritisak i da je važno da bude neko iskusan tu, koji će moći da modelira te razgovore i sad čekam. Čuo sam da su mi spremili pismo i da ću ga dobiti u toku dana. Kad dobijem ta pisma, dijalog će se voditi u Narodnoj skupštini, ali on ne mora da obuhvati samo stranke iz parlamenta, iako će parlament kao najviše predstavničko telo da modelira taj dijalog, objasnio je Dačić.
KONAČNA ISTINA ZA TEŽAK ŠOK: Iza ovog se krije mnogo, mnogo opasnija igra – OSTAĆETE ZALEĐENIhttps://t.co/hhN4imLC2B
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 29, 2020
Kako nezvanično saznajemo, pismo Davida Sasolija i zajedničko pismo Fajon i Bilčika poslata su poštom, a Fajon i Bilčik su „time formalno predočili Dačiću da je EP spreman da nastavi da bude angažovan u širokom međustranačkom dijalogu“, te „naglasili važnost unapređenja izbornih uslova za naredni izlazak na birališta“.
Dragan Đilas je za portal Glas Šumadije izjavio: „Nama je potrebno posredovanje, da neko dođe, sutra predloži neka pravila, kao u Makedoniji i Crnoj Gori, koja će omogućiti da se promeni situacija ne samo u medijima, nego da se stane sa pritiskom na ljude koji moraju da glasaju za vlast da ne bi ostali bez posla. To mora da stane i ne sme nikad više da se ponovi… Neophodno je da se smanje tenzije u društvu, ali je, takođe, potreban dijalog unutar opozicije, ona treba da komunicira i kada su u pitanju izborni uslovi, bez podele na one koji su učestvovali na izborima i na one koji nisu.“
Podsetimo, stranke „bojkot opozicije“ bile su prošle godine uglavnom okupljene u Savezu za Srbiju, koji je u međuvremenu prestao da postoji, a deo političkih organizacija koje nisu učestvovale na izborima sada je u Udruženoj opoziciji Srbiji, znatno „labavijem“ savezu od SZS-a.
Pored Stranke slobode i pravde u UOPS-u su i Narodna stranka, Demokratska stranka, Pokret za preokret, dok su Dveri posle „gašenja“ SZS-a nastavile da funkcionišu potpuno samostalno.
Savez za Srbiju je prošle godine učestvovao samo u prve dve runde dijaloga vlasti i opozicije, koji je bio iniciran u leto 2019, na Fakultetu političkih nauka, uz posredovanje Fondacije za otvoreno društvo.
Treći okrugli sto, čija je tema bila izveštavanje medija tokom izbora, pre kraja su napustili lider Dveri Boško Obradović i potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić, uz obrazloženje da ne postoji želja vlasti da prihvati bilo kakav zahtev NVO sektora i opozicije o izbornim uslovima.
U oktobru iste godine dijalog vlasti i dela opozicije je nastavljen, ali uz posredovanje Evropskog parlamenta i umesto FPN-a razgovori su počeli da se vode u Narodnoj skupštini.
Prvi posrednici u ime EP-a bili su penzionisani poslanici Eduard Kukan i Knut Flekenštajn.
SZS je odbio da učestvuje i u tim diskusijama.
Razgovori su u navedenom formatu trajali do decembra 2019, kada je razmatrana mogućnost da se redovni parlamentarni izbori održe „što je moguće kasnije, ali u ustavnom roku“, kao i da se imenuje pet novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Iako je SZS bojkotovao međustranački dijalog, njegovi predstavnici susretali su se sa evroparlamentarcima na sastancima organizovanim izvan Narodne skupštine.
Ti susreti upriličavani su u hotelu Metropol. Početkom decembra lideri SZS, tadašnji lider PSG Sergej Trifunović, kao i predsednik SDS Boris Tadić, susreli su se u sedištu misije EU u Beogradu sa visokom delegacijom EP koju je predvodio Manfred Veber, predsednik vladajuće Evropske narodne partije.
I posle tog sastanka SZS je ostao pri odluci o bojkotu izbora, SDS je delimično bojkotovala, a PSG je učestvovao ostavši ispod cenzusa od tri odsto.
(Danas.rs)
