Evropska unija razmatra ozbiljan odgovor na poteze iz Vašingtona, i to odgovor koji bi se merio desetinama milijardi evra. Kako piše Financial Times, pozivajući se na evropske zvaničnike, u opticaju je uvođenje protivmera prema Sjedinjenim Američkim Državama u ukupnoj vrednosti od 93 milijarde evra, a povod je spor oko Grenlanda.
Prema informacijama do kojih je došao list, ova opcija nije nastala preko noći. Naprotiv, o njoj se razgovaralo još u decembru 2025. godine, daleko od reflektora javnosti. Tada je, kako navode izvori, postojao plan da se odluka o carinama objavi 6. februara 2026. godine, što govori da se scenario pažljivo pripremao i da nije reč o impulsivnoj reakciji.
U evropskim prestonicama se, kako stoji u tekstu, ozbiljno razmatra uvođenje carina prema SAD u iznosu od 93 milijarde evra. To je jedna linija odgovora.
Druga, ništa manje osetljiva, podrazumeva ograničavanje pristupa jedinstvenom tržištu za američke kompanije, što bi imalo dugoročne posledice po poslovanje sa obe strane Atlantika.
Sve se dešava u kontekstu odluke predsednika SAD Donalda Trampa, koji je 17. januara najavio uvođenje carina od 10 odsto, počev od 1. februara, protiv Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije i Finske.
Prema toj najavi, od juna bi stopa bila povećana na 25 odsto, a mere bi ostale na snazi do postizanja sporazuma o kupovini Grenlanda od strane Sjedinjenih Država.
U Briselu i drugim evropskim centrima ova poruka nije prošla bez reakcije, ali ton je ostao kontrolisan. Odgovor osam evropskih zemalja opisan je kao negativno uzdržan. U zajedničkom saopštenju navodi se spremnost za dijalog sa SAD o pitanju Grenlanda, ali isključivo na osnovu principa suvereniteta i teritorijalne celovitosti.
U istom dokumentu upozorava se da najave carina podrivaju transatlantske odnose i nose rizik daljeg zaoštravanja situacije. Rečnik je odmeren, ali poruka je jasna: ekonomski pritisci ovog tipa ne ostaju bez posledica i lako mogu da otvore šire političke i trgovinske sukobe.
Kako će se ova priča dalje razvijati, zavisiće od toga da li će prevladati pragmatizam ili logika pritiska. Za sada, iza zatvorenih vrata, pripremaju se scenariji koji jasno pokazuju da Evropska unija ima i volju i instrumente da odgovori, ako proceni da su granice pređene. Šta će od toga zaista biti aktivirano, ostaje otvoreno pitanje koje tek dolazi na dnevni red.
