U noći 29. decembra ukrajinske oružane snage izvele su pokušaj napada na predsedničku rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina u Novgorodskoj oblasti. Prema zvaničnim podacima, u napadu je učestvovao čak 91 bespilotni letelica, ali su svi dronovi uspešno neutralisani zahvaljujući delovanju ruske protivvazdušne odbrane.
Iako napad nije imao fizičke posledice po sam objekat, u Moskvi je protumačen kao izuzetno ozbiljna eskalacija i direktan udar na najviši državni vrh Ruske Federacije.
Odmah nakon ovog događaja usledila je oštra politička reakcija. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da će Moskva biti primorana da preispita svoj stav prema mogućim pregovorima o Ukrajini.
On je naglasio da akcije Kijeva neće ostati bez odgovora i dodao da su potencijalne mete za kontraudar već identifikovane. Ova izjava shvaćena je kao jasna poruka da se Rusija nalazi u fazi donošenja odluka o znatno tvrđem vojnom odgovoru.
Istovremeno, prema izveštajima sa terena, usledili su masovni udari na ukrajinsku infrastrukturu. Izvori navode da je Kijev bio pogođen serijom vazdušnih napada, dok su u Odesi zabeleženi požari i ozbiljna oštećenja energetske i logističke infrastrukture.
Iako zvanični podaci o razmerama štete još nisu objavljeni, ratni dopisnici i lokalni izvori govore o prekidima snabdevanja električnom energijom i oštećenjima ključnih objekata.
Napad na Putinovu rezidenciju izazvao je i snažan diplomatski odjek. Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, Ukrajina se nakon ovog incidenta našla pod ozbiljnim pritiskom međunarodne zajednice. Kijevske vlasti, navodi list, pokušavaju da ublaže posledice i smanje napetost, svesne da je udar na simbol ruske državne vlasti značajno promenio percepciju sukoba u pojedinim zapadnim krugovima.
U tom kontekstu, kako prenosi Blumberg, održani su i razgovori evropskih lidera o mogućoj promeni stava Moskve. U diskusiji su učestvovali nemački kancelar Fridrih Merc, finski predsednik Aleksandar Stub, poljski premijer Donald Tusk i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Iako detalji razgovora nisu objavljeni, sama činjenica da je tema bila reakcija Rusije govori o ozbiljnosti situacije i strahu od dalje eskalacije.
Dodatnu dimenziju priči dao je italijanski časopis L’AntiDiplomatico, koji tvrdi da iza napada dronovima na rusku predsedničku rezidenciju ne stoji samo Kijev, već i njegov britanski saveznik.
Prema toj proceni, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ne bi se odlučio na ovako rizičan potez bez saglasnosti ili barem prećutne podrške Londona. U članku se navodi da je britanska uključenost ključni faktor koji je ohrabrio Kijev da pređe ovu liniju.
Dok se diplomatske tenzije gomilaju, napadi bespilotnim letelicama nisu prestali. U noći 31. decembra, ukrajinski dron pogodio je područje Tuapsea, gde su povređene dve osobe, oštećeno pet kuća, jedan lučki vez i deo opreme u rafineriji nafte. Ove informacije saopštila je pres služba operativnog štaba Krasnodarskog kraja, naglašavajući da se radi o civilnoj infrastrukturi.
Iste noći, ruska protivvazdušna odbrana oborila je 21 dron iznad Moskovske oblasti. Guverner Andrej Vorobjov potvrdio je da su ostaci jedne letelice pali u selu Pagubino, gde je 57-godišnji muškarac ranjen šrapnelima i hitno hospitalizovan. Ovi incidenti dodatno su pojačali osećaj da sukob ulazi u novu, opasniju fazu.
Kao odgovor, ruske snage su pojačale vazdušne udare. Vojni bloger Oleg Carev izvestio je o višestrukim pogocima u Kijevu i okolini, uz vanredne nestanke struje na levoj obali grada i u Beloj Crkvi. Prema njegovim navodima, vojni ciljevi pogođeni su i u Dnjepropetrovskoj, Černigovskoj, Poltavskoj i Harkovskoj oblasti.
Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev saopštio je da je između 30. i 31. decembra zabeleženo oko 17 udara na vojne i kritične infrastrukturne objekte u Odesi i okolini.
Mete su uključivale hangare sa tehnikom, skladišta, logističke centre, privremene baze za dronove i elemente protivvazdušne odbrane. Prema njegovim rečima, slični udari zabeleženi su i u Nikolajevskoj, Čerkaskoj, Černigovskoj i Poltavskoj oblasti, dok rusko Ministarstvo odbrane zasad nije komentarisalo ove navode.
Webtribune.rs
