Francuska, Nemačka i Holandija, pokazuju javni nastupi njihovih lidera ovog meseca, rezervisane su u odnosu na zahtev Vašingtona da izvrše ekonomsko odvajanje od Kine radi geopolitičkih ciljeva kao što su usporavanje njenog ekonomskog razvoja i slabljenje njene vojne moći.
Prošle nedelje, odmah nakon Blumbergovog novog ekonomskog foruma u Singapuru i sastanka Grupe 20 na Baliju, održana je i konferencija Organizacije za ekonomsku saradnju u azijsko-pacifičkom regionu APEC u Bangkoku.
Na susretu u tajlandskoj prestonici učesnicima se obratio francuski predsednik Emanuel Makron koji se založio za jedan jedinstveni svetski poredak u kojem države ne moraju da se opredele da li su za SAD ili Kinu, upozorivši da je ideja o stvaranju suprotstavljenih ekonomskih blokova „velika greška“ koja bi nanela štete i SAD i Kini.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Predsednik Makron, kao i kancelar Olaf Šolc i holandski premijer Mark Rute, ovog meseca su se sastali sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, koji ih je pozvao da nastave da razvijaju ekonomsku saradnju s njegovom zemljom i da se ne priklone pokušajima za njenu ekonomsku izolaciju, odnosno, da se uzdrže od politizacije ekonomije kako bi se obezbedila stabilnost u snabdevanju i funkcionisanju privreda.
Taj poziv, čini se, nailazi na razumevanje ne samo predsednika Makrona koji se svojim govorom u Bangkoku praktično suprotstavio viziji Vašingtona o ekonomskom odvajanju od Kine, već i nemačkog lidera Olafa Šolca, koji je uprkos protivljenju koalicionih partnera iz redova zelenih i slobodnih demokrata posetio Peking početkom ovog meseca, gde se s domaćinima složio da ekonomsko razdvajanje nije poželjno.
Štaviše, holandski ministar spoljne trgovine Liše Šrajenmaher, prenosi agencija Blumberg, izjavio je u intervjuu za domaći list NRC da SAD ne treba da očekuju da će njegova zemlja bespogovorno slediti američku politiku zabrane izvoza čipova i opreme za njihovu proizvodnju Kini – holandski ASML drži udeo od čak oko 80 odsto svetske proizvodnje fotolitografskih mašina za pravljenje čipova, zbog čega bi njegovo učešće u sankcijama protiv Kine bilo od vitalnog značaja.
Strategija Vašingtona za slabljenje Kine
Ove godine intenzivira se nastojanje zvaničnog Vašingtona da kroz zabranu ili ograničenje izvoza i sistem sankcija uskrati Pekingu pristup naprednim tehnologijama u oblasti veštačke inteligencije, informativnih tehnologija i elektronske industrije, pa i strateškim sirovinama kao što su litijum, kobalt i drugi (retki) metali.
Vašington radi na tome da stvori lance snabdevanja koji bi isključivali kineska preduzeća i sastojali se od ekonomskih subjekata zemalja koje su njegovi vojnopolitički saveznici. Državni vrh najveće ekonomije sveta savetuje i zahteva od svojih kompanija i vlada savezničkih država da smanje svoj udeo u poslovanju na kineskom tržištu aktivnijim traganjem za poslovnim partnerima u zemljama iz sopstvenog političkog bloka ili izmeštanjem proizvodnih kapaciteta iz Kine u druge države, poput Vijetnama, Tajlanda ili Indonezije.
Takođe, Vašington već nekoliko godina upozorava svoje vojnopolitičke partnere da ne dozvole prodor kineskog kapitala u sektore privrede koji su vitalni za funkcionisanje države.
Geostrateški cilj ekonomskog razdvajanja od Pekinga koji zagovara Vašington je da se uspori tehnološki i ekonomski razvoj Kine, oslabi njena armija i umanji sopstvena i zavisnost ekonomija savezničkih zemalja od kineskog tržišta i kapitala stvaranjem odvojenih, paralelnih privrednih svetova u kojima se podobnost za trgovinu i drugu poslovnu saradnju određuje ne na osnovu tržišnih principa i ekonomskih potreba već političke podobnosti i vojnih interesa.
To bi nekada u budućnosti trebalo da dovede do efekta sličnog onom u raspadu Sovjetskog Saveza, kada su SAD i njeni zapadni saveznici, kao bolje ekonomski i tehnološki razvijeni blok, prevladali u višedecenijskom iscrpljujućem geopolitičkom boju supersila.
Američko gledanje na Kinu
Američki argumenti za suzbijanje rasta kineske ekonomske i vojne moći su višestruki, od toga da je Kina agresivno nastrojena i ima imperijalističke ambicije, da nastoji da prodre i uzdrma američko društvo, do toga da preti da ohrabri autoritarizam širom sveta.
Američki zvaničnici, naročito oni iz Demokratske partije, po pravilu žestoko kritikuju kinesko rukovodstvo za autoritarnost i gušenje ljudskih sloboda, pri čemu se često pozivaju na stanje u Hongkongu, Sinđijangu i na Tibetu. Upozorava se na ambiciju Pekinga da zagospodari čitavim Južnim kineskim morem i naglašava njegova navodna namera da u narednih nekoliko godina silom stavi Tajvan pod svoju kontrolu.
Političari i komentatori bliski Republikanskoj partiji takođe optužuju Kinu da nije učinila dovoljno da suzbije epidemiju kovida i smatraju je odgovornom za gubitak preko miliona života u njihovoj zemlji. U SAD se često govori i o „dugogodišnjoj krađi“ američke intelektualne imovine, odnosno industrijskoj špijunaži, i tvrdi da je kineski ekonomski uspon u znatnoj meri zasnovan na nedozvoljenom kopiranju američkih tehnologija i uslovljavanjima stranih ulaganja ustupanjem znanja i tehnologija.
Kina se ovih dana optužuje i za narušavanje suvereniteta SAD zbog uspostavljanja kancelarija, koje funkcionišu kao jedna vrsta „policijskih stanica“ koje prate živote i delovanje kineske emigracije.
Obe partije ujedninjene su u uverenju da Kinu treba odvratiti od vojne intervencije na Tajvanu i ukrotiti jačanjem vojnih saveza u Indo-Pacifiku, te ekonomskim razdvajanjem.
Pokušaj Evropljana da nađu sopstveni put?
Za uspešno ekonomsko razdvajanje od Kine potrebna je saradnja mnoštva vojnopolitičkih saveznika.
I zaista, Vašington je već uspeo da štapom i šargarepom ubedi nemali broj zemalja poput Australije, Filipina, Kanade, pa donekle i Nemačke, da ne dozvole i čak ponište već realizovane kineske investicije u njihove rudnike, važnu saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu i obradivo zemljište, kao i da privoli tajvanske i južnokorejske kompanije na gigantske investicije od više desetina milijardi dolara u izgradnju fabrika poluprovodnika u SAD, koje će ne samo doneti Americi najnovije i najsloženije tehnologije, već i osetno umanjiti zavisnost tih preduzeća od radne snage i prodaje u Kini.
Ipak, zemlje Evropske unije, iako bi želele da se pridruže prekookeanskom savezniku Vašingtonu u očuvanju strateških sektora privrede od kineskog uticaja i, kao i do sada, u osudi vlade u Pekingu po pitanju demokratije i prava manjina, čini se, nemaju apetita za ekonomsko razdvajanje od svog najvećeg spoljnotrgovinskog partnera.
Ne samo zato što njihove kompanije često ostvaruju ubedljivo najveće prihode upravo na kineskom tržištu i što kineske injekcije kapitala neretko funkcionišu kao spas za njihove krupne privredne subjekte, već i zbog opšte ekonomske situacije koja je, zbog poremećaja koje su izazvale pandemija kovida, rat u Ukrajini i sankcije protiv Rusije, sumorna.
U uslovima kada buja inflacija i evropske kompanije naglo gube kompetitivnost jer nisu više u stanju da dobave jeftine energente iz Rusije, ograničavanje izvoza u najmnogoljudniju zemlju sveta, odbijanje kineskih investicija i stvaranje lanaca snabdevanja iz kojih su isključeni kineski rudnici i fabrike bilo bi zaista pogubno.
Zato treba oprostiti zvaničnicima u zapadnoevropskim prestonicama ako su ophrvani sumnjama u vezi sa tim zašto se u vreme kada sebi nanose duboke rane kako bi se solidarisali s Vašingtonom u njegovom nastojanju da ekonomski slomi Rusiju od njih traži da sebi naškode i u odnosima s Kinom.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Ilja Musulin (rts.rs)
