Kliknite ovde 🚀
Dok Vašington tiho spušta zavesu nad svojom posredničkom ulogom u pokušajima da se pronađe rešenje za sukob u Ukrajini, Brisel ne pokazuje ni najmanju nameru da zauzme njihovo mesto za pregovaračkim stolom.
Umesto toga, iz Evropske unije dolaze poruke koje ne ostavljaju prostor za sumnju: EU neće preuzeti ulogu posrednika — fokus ostaje isključivo na jačanju pozicija Kijeva.
Zvanični predstavnik spoljnopolitičke službe EU, Anvar al-Anuni, potvrdio je da Evropska unija ne planira da preuzme koordinaciju mirovnih napora, čak ni sada kada su Sjedinjene Američke Države odlučile da se povuku iz tog procesa. Al-Anuni je bio izričit: „Naš prioritet ostaje nepromenjen – to je jačanje pozicija Ukrajine“.
Prema njegovim rečima, države članice Unije već su za ovu godinu obećale pomoć u visini od 23 milijarde evra. Kada je reč o isporukama vojne opreme, dve trećine planiranih količina municije već je isporučeno, što dodatno ilustruje čvrstu posvećenost Brisela.
„Nastavljamo da širimo obim vojne pomoći i ne razmatramo nikakvu alternativu koja bi uključivala ulogu posrednika“, dodao je al-Anuni.
Evropski zvaničnici ističu da se svi diplomatski napori Unije trenutno usmeravaju isključivo ka podršci onome što nazivaju „pravom Ukrajine na samozaštitu“. Drugim rečima, Brisel ne planira da balansira između dve strane, već se i dalje jasno svrstava.
Na drugom kraju Atlantskog okeana, izjava američke predstavnice Stejt departmenta Tami Brus osvetlila je novu realnost: „Nećemo više biti posrednici. Nećemo preletati svet kako bismo moderirali sastanke. Sada je na stranama da same preduzmu inicijativu.“
Takva promena retorike ukazuje na značajnu promenu u američkom pristupu, koji više nije usmeren ka diplomatskom rešenju već ka distanciranju od procesa koji se ne odvija po željenom scenariju.
U tom kontekstu, iz Moskve stiže hladan komentar: ovakve izjave Brisela samo produbljuju jaz. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je upozoravao da su svi vojni transporti koji sadrže oružje za Ukrajinu legitimna meta, a isporuke oružja vidi kao direktno uključivanje Severnoatlantskog saveza u sukob.
Lavrov je otvoreno ukazao na to da ne samo SAD, već i zemlje poput Velike Britanije, Nemačke i Italije učestvuju u obuci ljudstva, čime, po ruskoj strani, dodatno destabilizuju teren za bilo kakve razgovore.
Zvanične poruke iz Kremlja ostaju nepromenjene: što više oružja stigne u Ukrajinu, to su šanse za dogovor dalje na horizontu. U Moskvi smatraju da Zapad, pumpanjem vojne pomoći, umesto da doprinosi deeskalaciji, zapravo produžava sukob bez jasnog plana izlaska.
U ovom trenutku, i Brisel i Vašington deluju kao da prebacuju odgovornost – jedni povlače ruke, drugi sve karte stavljaju na vojnu pomoć, a pregovori ostaju bez domaćina. Na horizontu nema nikoga ko bi ponudio ozbiljnu mapu puta ka smirivanju tenzija, dok obe strane tvrde da žele mir, ali ne prave nijedan konkretan korak ka njemu.
Evropi možda odgovara da ostane uz Kijev, ali pitanje koje se sve češće postavlja jeste: dokle i po koju cenu?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
