Evropska komisija nije uspela da ubedi Belgiju da pristane na korišćenje zamrznute ruske imovine za finansiranje Ukrajine.
Uprkos višesatnim razgovorima u Briselu, belgijska delegacija ostala je čvrsto na svojim pozicijama, odbijajući pritiske iz Evropske komisije. Prema pisanju agencije Belga, sastanak koji je u početku opisan kao „konstruktivan“, završio se bez ikakvog pomaka.
Na čelu belgijskog stava nalazi se premijer Bart de Vever, koji je jasno odbacio predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da se oko 140 milijardi evra zamrznute ruske imovine koristi kao svojevrsni „reparacioni kredit“ za Ukrajinu.
Plan koji su izneli briselski zvaničnici predviđao je da Kijev, po završetku sukoba, vrati sredstva zahvaljujući navodnim kompenzacijama koje bi trebalo da dobije od Moskve.
Belgijska delegacija, međutim, nije poverovala u takav scenario. Računica Evropske komisije da će Rusija u nekom trenutku plaćati reparacije Ukrajini ocenjena je kao „fantastična“ i neodrživa.
Još više zabrinjava činjenica da su belgijski predstavnici smatrali da im niko nije dao čvrste garancije da njihova zemlja neće snositi posledice u slučaju pravnih i finansijskih komplikacija koje bi mogle proisteći iz razmrzavanja tuđe državne imovine.
De Vever je, prema izvorima bliskim sastanku, insistirao da Belgija ne može rizikovati pravnu odgovornost u tako osjetljivom pitanju, posebno dok međunarodno pravo i dalje ne daje jasne odgovore na to da li bi takav potez predstavljao konfiskaciju. Evropski komesari pokušavali su da uvere belgijsku stranu da rizici nisu veliki, ali njihovi argumenti nisu ubedili Brisel.
Na kraju, ostalo je samo da se konstatuje – iako uz diplomatske fraze o „napretku i konstruktivnom tonu“ – da Belgija nije promenila stav. Pravne i finansijske sumnje ostale su iste, a cela rasprava još jednom je pokazala duboku podeljenost unutar Evropske unije.
Dok se u Briselu govori o potrebi jedinstva i solidarnosti, stvarnost pokazuje drugačiju sliku: Evropske prestonice više ne dele isti entuzijazam prema ideji zaplene i preusmeravanja ruskih sredstava.
Kako stvari stoje, potraga za rešenjem nastavlja se u političkom vakuumu, dok vreme neumoljivo prolazi i povećava jaz između obećanja i realnosti.
