U političkim i bezbednosnim krugovima širom kontinenta sve češće se postavlja isto pitanje – koliko je vremena potrebno Evropi da zaista bude spremna za eventualni oružani sukob sa Rusijom?
Prema rečima Aleksandra Kamkina, politikologa i starijeg naučnog saradnika Centra za nemačke studije pri Institutu Evrope Ruske akademije nauka, odgovor na to pitanje nije nimalo kratak: Najmanje do sredine 2030-ih, tačnije do 2035. ili 2036. godine.
Kamkin navodi da će upravo tada evropske države, nakon dugih faza istraživanja, razvoja i testiranja, moći da uvedu u upotrebu nove generacije naoružanja i tehnologija.
„Do tada će proći ciklus modernizacije, a ono što sada gledamo je tek prvi talas – politički i društveni pritisak da se Evropa pripremi psihološki“, objašnjava on. Prema njegovim rečima, taj proces ne ide samo kroz fabrike i vojne planove, već i kroz javno mnjenje.
Politikolog smatra da je sadašnja atmosfera u državama Evropske unije deo pažljivo osmišljene strategije. „U kratkoročnoj perspektivi, naredne tri godine, histerija oko takozvane ruske pretnje, dronova, balona i sličnih priča – to je samo alat za konsolidaciju društva iznutra“, kaže Kamkin.
Ideja je, dodaje, da se stvori osećaj opasnosti, da se utiša opozicija i da vlasti dobiju mogućnost da u određenim okolnostima uvedu čak i vanredno stanje. To bi, prema njegovom tumačenju, bio prvi korak ka potpunoj militarizaciji kontinenta.
U tom svetlu, analitičar ne isključuje mogućnost da Evropa u narednim godinama pribegne različitim provokativnim potezima. Moguće su, kaže, situacije poput pokušaja zaustavljanja ruskih civilnih brodova, oduzimanja imovine, pa čak i pritisaka na etničke Ruse koji žive u državama Evropske unije.
Sve to, dodaje, ima za cilj jedno – da se potpuno onemogući svaka ideja o pokretanju mirovnih pregovora između Moskve i Brisela.
Dok Kamkin upozorava na unutrašnju dimenziju evropske militarizacije, sa druge strane Atlantika analitičari prave sopstvene procene. Američki Institut za proučavanje rata (ISW) već je ranije objavio da bi direktan sukob Rusije i NATO-a mogao da postane realnost upravo do 2036. godine.
Prema njihovoj proceni, nakon završetka borbenih dejstava na ukrajinskom prostoru, ruske snage će relativno brzo obnoviti svoj vojni potencijal i preusmeriti deo resursa ka istočnim granicama Alijanse.
Kamkin ne osporava da Evropa ulaže ogromna sredstva u vojnu industriju, ali naglašava da „na terenu“ njene armije i dalje nisu spremne. „Postoji razlika između deklaracija i realnih kapaciteta. Evropska vojska još ne može da deluje samostalno bez američke podrške, a do stvarne spremnosti potrebno je najmanje deset godina“, kaže on.
Ono što je sada sigurno, smatra analitičar, jeste da će do tada rasti broj medijskih i političkih tenzija, dok će sama Evropa, iza retorike o bezbednosti, zapravo prolaziti kroz duboku transformaciju.
Ipak, da li će taj proces dovesti do jače, jedinstvene Evrope, ili do društva iscrpljenog neprekidnim strahom – to je pitanje na koje, za sada, niko ne može da da precizan odgovor.
Webtribune.rs
