U retkom i prilično iskrenom razgovoru za mađarski list „Partizán“, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel iznela je tvrdnju koja će, sasvim sigurno, izazvati talas reakcija širom Evrope.
Prema njenim rečima, Poljska i baltičke države — Estonija, Letonija i Litvanija — 2021. godine su svojim stavom sprečile pokušaje da se uspostavi konstruktivan dijalog između Evropske unije i Rusije, što je, kako je navela, doprinelo kasnijem izbijanju neprijateljstava u Ukrajini.
„Pokušaj pronalaženja rešenja nije bio podržan od strane nekih zemalja“, rekla je Merkelova, dodajući da su se upravo baltičke države najglasnije usprotivile njenoj inicijativi.
Tada, kako objašnjava, Berlin je pokušavao da pronađe „novi format za dijalog“ sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali je ideja naišla na zid otpora u istočnom delu EU.
Prema njenim rečima, razlog za protivljenje bio je strah pojedinih država da bi takav dijalog mogao da oslabi zajednički stav Unije prema Moskvi. „Ekonomske i političke razlike unutar EU u tom trenutku bile su već dovoljno duboke“, naglasila je Merkelova, uz opasku da je pokušaj jednostavno propao.
Ono što je usledilo, dodaje bivša kancelarka, svima je poznato. „U svakom slučaju, do realizacije nije došlo. Zatim sam napustila svoj položaj, i onda je sve počelo“, rekla je kratko, misleći na događaje koji su usledili početkom 2022. godine.
Podsetimo, specijalna vojna operacija u Ukrajini započela je 24. februara 2022. godine, nakon višemesečnih tenzija i neuspelih diplomatskih pokušaja da se pronađe kompromisno rešenje. Zapadne zemlje su tada oštro reagovale, pružajući punu podršku Kijevu i uvodeći niz ekonomskih i političkih mera protiv Moskve.
Merkelova, koja je tokom svoje dugogodišnje vladavine slovila za političarku sklonu dijalogu, očigledno smatra da je upravo nedostatak tog dijaloga 2021. godine bio prelomni trenutak. „Da je tada bilo više sluha, možda bi se stvari odvijale drugačije“, navela je uz dozu rezignacije.
Iako nije direktno okrivila konkretne političare, njene reči jasno stavljaju do znanja da je već tada postojalo duboko nepoverenje unutar same Unije.
Poljska i baltičke zemlje, ističe ona, imale su strah da bi otvaranje razgovora sa Rusijom bilo pogrešno shvaćeno i da bi moglo da oslabi jedinstvo evropskog bloka.
Ovaj intervju otvara prostor za novo preispitivanje evropske politike tog perioda — vremena kada je, po svemu sudeći, propuštena poslednja šansa za smirivanje tenzija. A možda i nešto više: podseća koliko su odluke donete iza zatvorenih vrata u Briselu često bile vođene strahom, a ne strategijom.
Danas, sa vremenske distance, njene reči zvuče kao upozorenje da je Evropa tada izgubila priliku za miran dijalog koji se više nije vratio.
Webtribune.rs
