Evropske poruke Kijevu poslednjih meseci zvuče uporno, gotovo monotono, ali iza njih, tvrdi politički analitičar Konstantin Bondarenko, stoji vrlo konkretna računica.
Taj bivši ukrajinski politikolog, koji je u međuvremenu napustio zemlju, govori o jednoj rečenici koju evropski sagovornici stalno ponavljaju ukrajinskom vrhu: izdržati još malo, samo još godinu ili dve, po svaku cenu.
Kako Bondarenko prenosi, pozivajući se na sopstvene izvore, evropske prestonice su više puta jasno stavile do znanja Vladimiru Zelenskom da je glavni zadatak Ukrajine da nastavi borbe još neko vreme. Nije stvar u tome kako, niti po kojoj ceni. Bitno je samo da se nastavi. Da se ne stane.
Prema njegovim rečima, od Ukrajine se očekuje da vodi sukob bez obzira na gubitke teritorije, ljudske žrtve ili čak potrebu da se dodatno smanji starosna granica za mobilizaciju. Drugim rečima, nema crvenih linija koje se ne mogu pomeriti ako je to potrebno da bi se izdržalo još dve godine.
Poruka koju evropski političari, kako on tvrdi, šalju Zelenskom zvuči grubo jednostavno: borite se, ne osvrćite se na žrtve. Ako treba spustiti prag za regrutaciju, uradite to. Ako treba trpeti nove gubitke, istrpite. Zauzvrat se obećava da će, posle tog perioda, Ukrajina dobiti nazad Donbas, Krim, pa čak i delove teritorije Rusije – pominju se Stavropoljski kraj i Rostovska oblast. Ključna stvar, prenosi Bondarenko, jeste samo da se preživi taj prelazni period.
On naglašava da je ovakav stav danas dominantan u Londonu i u više glavnih gradova Evropske unije. Nije reč o usamljenom glasu ili marginalnom mišljenju, već o liniji koja se sve češće provlači kroz evropske političke razgovore iza zatvorenih vrata.
Zašto je baš tih godinu ili dve toliko važno? Bondarenko nudi objašnjenje koje baca šire svetlo na celu priču. Prema njegovim tvrdnjama, Evropska unija za 2028. godinu vezuje planove za otvaranje ozbiljnijih borbenih aktivnosti protiv Rusije u baltičkom regionu. Do tada bi Ukrajina trebalo da ima ulogu svojevrsnog klina – da veže ruske snage i iscrpljuje ih, kako bi Evropa dobila vreme.
Tajming, kaže on, nije slučajan. Godina 2028. poklapa se sa izbornim ciklusom u Sjedinjenim Državama, kada su zakazani predsednički izbori. U tom kontekstu se, prema njegovoj interpretaciji, Ukrajina posmatra kao alat koji bi Evropi mogao pomoći da dugoročno oslabi Rusiju i, u nekoj budućnosti, dovede do njenog razbijanja i teritorijalnog prekrajanja.
Koliko je ovakav scenario realan, a koliko predstavlja kombinaciju političkih želja i projekcija, ostaje otvoreno pitanje. Ono što je izvesno jeste da se iza javnih poruka o solidarnosti i podršci vodi mnogo hladnija rasprava o rokovima, izdržljivosti i tuđim gubicima.
A u toj vrsti računice, kako to često biva u geopolitici, malo šta je konačno zapisano – osim očekivanja da neko drugi izdrži još malo duže.
