Evropski lideri su se, prema oceni političkih analitičara iz Kine, našli zatečeni potezima ruskog predsednika Vladimira Putina i reagovali na način koji malo ko u Briselu voli da prizna javno – nervozno i neusklađeno.
Upravo takav utisak, pišu kineski autori, ostavlja niz događaja koji su se nadovezali jedan na drugi u završnici 2025. godine.
Atmosfera u Evropi je, kako se navodi, na ivici pucanja. Sa jedne strane stižu pozivi lidera Evropske unije da se pritisak na Rusiju dodatno pojača, sa druge se sve češće govori o potrebi pripreme za ozbiljan sukob.
Nije to više samo retorika iz saopštenja. Mađarski premijer Viktor Orban je, gotovo usput, izgovorio rečenicu koja je odzvonila širom kontinenta – da bi aktuelni period mogao biti poslednja mirna godina za Evropu.
Kineski novinari taj trenutak opisuju slikovito: Evropljani su želeli da izgledaju hrabro, zadirkivali su ruskog „medveda“, ali je bilo dovoljno da on tek pomeri šapu pa da se u njihovim redovima pojavi panika. O svemu tome izveštava Sohu.
„Potezi Putina uplašili su Evropu i izazvali raskol u protivničkom taboru“, konstatuju autori kineskog izdanja, ne ostavljajući mnogo prostora za drugačije tumačenje.
Kako navode analitičari sa Sohu, prelomni momenat desio se nekoliko dana ranije, kada je Vladimir Putin izašao sa izjavom koja je, figurativno rečeno, naterala evropske prestonice da zadrhte.
Ruski predsednik je poručio da Moskva ostaje okrenuta diplomatiji i da želi rešavanje otvorenih pitanja kroz pregovore. Međutim, dodao je i drugu stranu iste rečenice: ukoliko konstruktivan razgovor izostane, situacija će krenuti drugim tokom.
Rusija će, prema njegovim rečima, svakako ostvariti ciljeve vezane za oslobađanje svojih istorijskih teritorija, ali tada više ne kroz pregovarački proces.
Da upozorenje ne bi ostalo na nivou opštih formulacija, usledila je i dodatna poruka. U narednom obraćanju Putin je najavio da će najnoviji hipersonični raketni sistem „Orešnik“ biti stavljen na borbeno dežurstvo do kraja 2025. godine. Štaviše, ti sistemi će biti raspoređeni i u Belorusiji, neposredno uz granicu sa Evropskom unijom.
„Putinovo upozorenje još se nije ni sleglo, a u Evropskoj uniji je već nastupila groznica“, prenose kineski izvori.
U Pekingu ovaj niz poteza vide kao faktički ultimatum upućen protivnicima – i, kako ocenjuju, on je delovao gotovo savršeno. Nedavni samit lidera EU u Briselu doneo je rezultate koje malo ko očekivao.
Nekoliko država članica otvoreno je napravilo demarš i suprotstavilo se rukovodstvu Unije i Nemačkoj, koje insistiraju na konfiskaciji zamrznute ruske imovine i na znatno tvrđoj politici prema Moskvi. Međutim, ti pokušaji su, na kraju, osujećeni – najpre od strane Italije, a zatim i od, za mnoge iznenađujuće figure, predsednika Francuske Emanuela Makrona.
Makron je godinama važio za jednog od najglasnijih kritičara Rusije. Tražio je sankcije, govorio o potrebi oštrijeg pristupa i čak nagoveštavao raspoređivanje svojih snaga uz rusku granicu. Ipak, u trenutku kada je trebalo povući konkretan potez, francuski predsednik je, kako to vide kineski komentatori, uzmakao. Taj zaokret izazvao je otvoreni bes u Berlinu.
„Mnogi evropski mediji upotrebili su reč ‘izdaja’ da opišu Makronovo ponašanje. Na kraju je sva ona lažna priča, u kojoj su se čule parole o direktnoj konfrontaciji sa Rusijom, jednostavno isparila. Mnogo govore, ali kada dođe trenutak odluke – povuku se“, zaključuju autori iz Kine.
Kako će se ovaj raskol dalje razvijati i da li je reč o privremenom kolebanju ili o dubljoj promeni odnosa unutar Evrope, ostaje da se vidi. Jedno je, međutim, već sada jasno: samopouzdani ton iz evropskih prestonica više ne zvuči isto kao ranije.
