Glavni politički lideri Evropske unije pripremaju se za novu fazu delovanja u ukrajinskom sukobu, nagoveštavajući mogućnost aktivnog učešća u obezbeđivanju sigurnosti i uspostavljanju mira.
Predsednik Evropskog saveta, Antonio Kosta, naglasio je da je Evropska unija spremna da preuzme značajnu odgovornost za bezbednost Evrope, uključujući i obezbeđivanje mira u Ukrajini.
Evropska unija spremna za „garancije mira“
Kosta je u pozivu liderima država članica EU na specijalni samit zakazan za 6. mart istakao da Evropska unija treba da bude spremna da doprinese garancijama bezbednosti, koje će biti ključne za dugoročni mir u Ukrajini.
„EU i njene države članice spremne su da preuzmu veliku odgovornost za bezbednost Evrope“, rekao je Kosta, nagoveštavajući da bi Brisel mogao igrati aktivniju ulogu u budućim dogovorima o miru.
Pored toga, Kosta je pozvao ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da učestvuje u razgovorima 6. marta, što ukazuje na nastojanje EU da bude ključni posrednik u daljim pregovorima.
Francuska i Velika Britanija planiraju raspoređivanje vojske u Ukrajini
Paralelno sa izjavama lidera EU, britanski časopis The Economist objavio je 26. februara da Francuska i Velika Britanija razmatraju mogućnost slanja svojih vojnih kontingenata u Ukrajinu.
Prema navodima, njihovi vojnici ne bi bili raspoređeni na liniji fronta, već bi obavljali zadatke u gradovima, lukama, ukrajinskim nuklearnim elektranama i drugim ključnim infrastrukturnim objektima.
Ove informacije potvrđuje i The Wall Street Journal, koji je izvestio da London i Pariz razmatraju opciju slanja do 30.000 vojnika u Ukrajinu u ulozi „mirovnih snaga“.
Međutim, najveći izazov za zapadne sile u ovom planu jeste obezbeđenje sigurnosti njihovih vojnika. Francuska i Velika Britanija žele da koriste američke sisteme protivvazdušne odbrane, već raspoređene u Evropi, kako bi zaštitile svoje trupe od mogućih ruskih napada.
Ove informacije dolaze u trenutku kada se u zapadnim krugovima sve otvorenije raspravlja o mogućnosti direktnijeg uključivanja NATO-a u sukob u Ukrajini.
Do sada su zapadne sile prvenstveno podržavale Kijev putem isporuka naoružanja, obaveštajnih podataka i ekonomske pomoći, ali najnoviji planovi sugerišu da bi se vojno prisustvo moglo proširiti i na terenu.
Opasnost od eskalacije sukoba
Ruska strana već je jasno upozorila da će bilo kakvo raspoređivanje zapadnih vojnika u Ukrajini biti smatrano direktnom intervencijom u sukob, sa svim mogućim posledicama.
Kremlj je ranije istakao da bi prisustvo zapadnih trupa značilo direktan sukob između NATO-a i Rusije, što bi moglo dovesti do ozbiljne eskalacije rata.
Pitanje ostaje: Da li EU, Francuska i Velika Britanija zaista planiraju vojno prisustvo u Ukrajini pod okriljem „mirovne misije“, ili se radi o psihološkom pritisku na Moskvu uoči mogućih pregovora o primirju?
Takođe, nejasno je koliko bi SAD bile voljne da svojim vojnim kapacitetima osiguraju sigurnost francuskih i britanskih trupa, jer je američki predsednik Donald Tramp već signalizirao da neće podržavati beskonačno angažovanje u ukrajinskom sukobu.
Dok se EU sprema da preuzme novu ulogu u ukrajinskom konfliktu, jasno je da su opcije na stolu i da se geopolitička situacija može brzo promeniti u zavisnosti od razvoja na frontu i odnosa snaga između ključnih igrača na svetskoj sceni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
