Sberbanka je izračunala koliko će Rusija postati siromašnija ako Evropska unija, za trideset godina, potpuno odustane od upotrebe energije ugljenika.
Do 2035. godine ruski budžet će izgubiti 5 triliona rubalja, a prihodi domaćinstava pašće na 14%. Do 2050. biće još gore: ruski giganti nafte i gasa mogu čak da bankrotiraju. Ovo je mogući, ali ne i jedini scenario za Rusiju. Koja je alternativa?
Glavna tema rasprave na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku bio je globalni trend energetskog prelaska na neutralnost ugljenika. Ovo preti ozbiljnim posledicama po Rusiju, koja je bogata prirodnim ugljovodonicima.
Ako dođe do energetske tranzicije, to bi moglo dovesti do pada proizvodnje nafte i gasnog kondenzata u Rusiji za 72% do 2050. godine, gasa – za 52%, termalnog uglja – za 90%.
Rusija će izgubiti 179 milijardi dolara prihoda od izvoza do 2035. godine i 192 milijarde dolara do 2050. Takvu apokaliptičnu prognozu izneo je Izvršni direktor (CEO) Sberbanke Herman Gref, pozivajući se na istraživanje banke.
Prema njegovim rečima, zbog postizanja globalne ugljenične neutralnosti, ruski budžet bi do 2035. mogao da izgubi oko 5 triliona rubalja, a prihod Rusa će pasti na 14%.
Rusija rizikuje da izgubi energetsko vodstvo, a naftne i gasne kompanije (to jest Gazprom, Rosneft i druge) mogu čak bankrotirati. Međutim, takav scenario čeka Rusiju samo ukoliko ne učini ništa, pojašnjava Gref.
Očigledno, CEO Sberbanke želi da njegova banka postane organizacija koja će izdavati one ogromne kredite koji su neophodni za tako veliki energetski prelaz sa ugljenika na obnovljive izvore energije, Grefov stav objašnjava ruski stručnjak Igor Juškov.
On ne isključuje da Sberbanka može čak ulagati u projekte bez ugljenika, na primer, solarne panele, vetrenjače, budući da Gref svoju banku smatra globalnom korporacijom, čija područja interesa odavno prevazilaze pružanje samo finansijskih usluga.
„Gref voli da bude dirigent zapadnih modnih trendova u Rusiji. Međutim, ako Zapad pravi planove za prelazak na ugljeničnu neutralnost, to ne znači da i Rusija treba da se kreće u ovom pravcu“, kaže stručnjak. Evropa postavlja cilj da napusti naftu, gas i ugalj, jer ima problema sa proizvodnjom ugljovodonika, ona mora da ga kupuje. Rusija je na drugoj strani barikada.
„S druge strane, Grefov govor se ne može zanemariti. Zaista postoje rizici da će Rusija izgubiti prodajna tržišta“, kaže stručnjak. Mnogo će, međutim, zavisiti od toga da li će sama Evropa biti u stanju da izvrši energetsku tranziciju za koju tvrdi da će, naime, imati potpuno neutralnu ekonomiju prema ugljeniku do 2050. godine.
„Za takav titanski pomak potrebna su kolosalna ulaganja, ali iz izveštaja samih Evropljana jasno je da se premalo ulaže u izgradnju obnovljivih izvora energije i energije vodonika. To nije dovoljno, kako bi se postigli ciljevi i parametri EU za potpunu dekarbonizaciju. Dok se Evropa pravda pandemijom i višom silom“, kaže Igor Juškov. Ali koliko će još viša sila uticati u narednih 30 godina?
Drugo, Evropljani mogu, na sopstvenu inicijativu, pomeriti parametre tranzicije i vremenski okvir, na primer, iz ekonomskih razloga. „Raspoloženje evropskog stanovništva može se promeniti. Energetska tranzicija zahteva mnogo novca, a ljudima se možda neće dopasti činjenica da sama EU gura veće energetske tarife. Oni mogu odlučiti da uspore spašavanje planete radi nižih tarifa za energiju, izabrati političare koji će kritikovati globalno zagrevanje“, ne isključuje ekspert.
Treće, do sada samo EU preti da odbije da kupuje gas, naftu i ugalj od Rusije. I ako je Rusiji donedavno evropsko tržište bilo jedino prodajno tržište, sada to nije tako.
„Nije svaka zemlja sposobna da se odrekne svoje nafte i gasa i prebaci svoje transportno i industrijsko poslovanje na novi kanal, dok ulaže ogromne količine novca u novu opremu i tehnologije. Zasad samo zemlje G7 govore o energetskoj tranziciji. Ostali razmatraju troškove i razmišljaju kako da drže korak sa tehnologijom i zadrže svoj udeo u globalnoj ekonomiji. Skokovi u nedostatku gasa, ili nafte, ukazuju na snažnu zavisnost od tradicionalnih izvora energij“, kaže Aleksandar Timofejev, vanredni profesor.
Tu je i Kina, koja za razliku od EU ne planira napuštanje ugljovodonika. „Kina kaže da će preći na ugljen -neutralnost, ali to ne znači da će prestati da troši ugljovodonike, već da će nadoknaditi emisiju stakleničkih gasova. Odnosno, kinesko tržište nafte i gasa će ostati. Druga je stvar što će se pojačati konkurencija za azijska prodajna tržišta, što će srušiti cene, a Rusija će, naravno, izgubiti izvoznu zaradu“, kaže Igor Juškov.
Situacija sa gasom je malo komplikovanija nego sa naftom. S jedne strane, biće potrebna nova infrastruktura gasovoda kako bi se gas preusmerio sa evropskog na azijsko tržište. Do sada je nemoguće poslati gas iz zapadno-sibirskog polja u Kinu, samo prema EU. Za ovo će biti potrebno potpisati sporazum sa Kinom o izgradnji Snage Sibira – 2, proces koji Peking odlaže kako bi dobio veći popust. Što više odlaže, veće su šanse za to.
S druge strane, da bi se održalo evropsko prodajno tržište, biće potrebno započeti proizvodnju vodonika i naučiti kako ga transportovati kroz cevi. Međutim, ovde ima još više pitanja nego odgovora. „Koliko će vodonika potrošiti Evropa? Da li će joj trebati ruski vodonik iz gasa? Koji su parametri cena vodonika? Sve su to rizici“, kaže Juškov.
Ali s obzirom na vodoničnu strategiju EU, Rusija mora barem da razvije sopstvene tehnologije za svoju proizvodnju, ili da smanji zavisnost od zapadne opreme u slučaju sektorskih sankcija Sjedinjenih Država, kao što se to dogodilo u sektoru nafte i gasa.
Situacija sa ugljem je još složenija i još manje jednostavna. Ugalj je nesumnjivo najprljavija vrsta fosilnog izvora energije, ali ima jedan adut – nisku cenu. „Vidimo renesansu uglja u EU 2021. godine, jer je ugalj jeftin naspram skupog gasa, a iskušenje da se potroši je preveliko. A ako minerali nastave da rastu, onda će različite zemlje doći u iskušenje da nastave da koriste jeftiniji ugalj“, kaže Juškov.
Azijske zemlje takođe ne odustaju od uglja, uprkos retorici. „Pokušavaju da smanje udeo uglja u energetskom bilansu, ali u apsolutnim iznosima nastavljaju da povećavaju njegovu potrošnju. To je slučaj u Kini, Indija ide istim putem“, rekao je izvor. Zbog toga ni u narednih 10-20 godina ne vredi sahranjivati ugalj.
U zavisnosti od regulacije strukture i nametanja ograničenja, u različitim zemljama mogu prevladati različiti izvori energije.
Drugi izlaz za Rusiju u tranziciji Evrope ka zelenoj energiji je razvoj novih metoda prerade nafte i gasa: gasna hemija, petrohemija, pa čak i hemija uglja.
Proizvodnja nafte i uglja neće prestati zbog prelaska na zelenu energiju, jer se otvaraju nove mogućnosti u hemiji nafte i uglja, rekao je Anatolij Čubais, specijalni predstavnik predsednika Rusije za odnose sa međunarodnim organizacijama radi postizanja ciljeva održivog razvoja i dodao da će globalna energetska tranzicija primorati Rusiju da dramatično ubrza razvoj obnovljive energije, rekao je Čubais.
Iz izjava Ministarstva energetike Rusije jasno je da će sve to učiniti. Kreirati novu liniju proizvoda, razviti petrohemijsku industriju i baviti se proizvodnjom vodonika, plus stimulisati energetsku efikasnost i razviti tehnologije ekstraktovanja ugljenika.
Webtribune.rs
