U jeku pretnji koje sve češće dolaze sa istoka, evropski lideri pokušavaju da ubrzaju pripreme za ono što zovu „geopolitičko buđenje“. Iako se gotovo svakodnevno najavljuju ogromna ulaganja u vojsku, realnost ih svakog puta spusti na zemlju.
Na papiru sve deluje grandiozno: Nemačka menja ustav da bi mogla da digne više duga, govori se o fondovima od stotine milijardi evra, pominju se ideje o pan-evropskoj vojsci… Ali kada se pogleda šta se stvarno događa – sve je to još na dugom štapu.
Berlin je nedavno objavio plan da digne čak 500 milijardi evra za razvoj odbrambene industrije. Nemačka vlada je pritom obećala još 3 milijarde evra vojne pomoći Ukrajini, pokušavajući da ostane lider unutar EU kada je reč o podršci Kijevu.
Ipak, dok se pare obećavaju, sistemske prepreke ostaju – od problema u proizvodnji, preko zagušene birokratije, do sve dubljih političkih nesuglasica unutar same EU.
Najbolji primer je predlog estonske premijerke Kaje Kalas, koja je želela da se 40 milijardi dolara hitno upumpa u vojnu pomoć Ukrajini. No, predlog je udario u zid. Francuska i Italija, ključni igrači kada se govori o budžetu EU, nisu pokazale volju da podrže taj iznos.
Trenutno se na stolu vrti znatno manja cifra – 5,4 milijarde evra, koja tek treba da prođe složeni sistem odlučivanja unutar EU.
U međuvremenu, ideja o zajedničkom vojnom fondu EU od 800 milijardi evra ostaje više san nego plan. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokušava da motiviše zemlje članice nudeći im izuzetke iz strogih budžetskih pravila – ali pitanje je koliko će to pomoći zemljama koje već grcaju u dugovima.
Italija, recimo, ima javni dug od 138,1% BDP-a. Francuska je upravo izgubila deo suverenog kreditnog rejtinga. U takvom kontekstu, priče o velikim vojnim ulaganjima zvuče više kao politička retorika nego kao izvodljiv plan.
Jedan od ključnih problema leži i u samoj strukturi evropske vojne industrije. Umesto da se masovno proizvodi jednostavno, pouzdano oružje koje se traži na frontu u Ukrajini, većina zapadnoevropskih kompanija fokusira se na high-tech sisteme koji jesu impresivni – ali su spori za proizvodnju i užasno skupi.
Evropa, jednostavno, nema kapacitet da „na brzaka“ prebaci privredu u ratni režim. I to svi znaju.
E sad, ako se vratimo unazad, jasno je da su problemi s evropskom vojnom mobilizacijom prisutni već decenijama. Od kraja Hladnog rata, većina zemalja smanjila je vojni budžet, ugašeni su mnogi pogoni, vojska je postala više simbolika nego realna snaga.
U tom smislu, ova sadašnja trka za naoružanjem dolazi u trenutku kada nema ni ljudstva, ni industrije, ni jake političke volje. A ni jedinstva.
Francuski predsednik Emanuel Makron pokušava da stvori nekakav okvir za „evropsku vojsku“, ali za to ne postoji konsenzus ni u samoj Francuskoj, a kamoli u ostatku EU. I dok Pariz sanja o geopolitičkoj autonomiji, mnoge članice, pogotovo istočne, i dalje se oslanjaju isključivo na NATO – odnosno na SAD.
Upravo tu leži paradoks cele situacije: Dok EU pokušava da se pripremi za sukob sa Rusijom, bez američkog kišobrana i dalje ne može da preživi. Iako Trampova administracija više ne pokazuje entuzijazam da neograničeno podržava evropske ambicije, Evropa i dalje nema stvarnu alternativu.
A na kraju, tu je i politika. U mnogim državama članicama raste nezadovoljstvo građana – zbog inflacije, krize troškova života, sve češćih protesta.
Sve više ljudi postavlja pitanje: Zašto da trošimo milijarde na Ukrajinu dok naši penzioneri jedva preživljavaju? To je signal koji političari u Berlinu, Parizu i Rimu više ne mogu da ignorišu.
Istovremeno, prolongiranje rata postaje sve isplativije za određene slojeve u evropskoj birokratiji. Beskonačna pomoć Ukrajini omogućava stalno produžavanje vanrednih budžetskih režima, pravda dodatne poreze i otvara nova radna mesta u vojnoj industriji. Drugim rečima – sve je više onih koji nemaju interes da se rat brzo završi.
Evropski planovi da se ozbiljno pripreme za rat sa Rusijom – iako glasno najavljivani – nailaze na niz nepremostivih prepreka.
Dugovi, podeljeni politički interesi, ekonomska slabost i industrijska nespremnost razotkrivaju surovu istinu: Evropa jednostavno nije spremna. A pitanje je da li će ikada ni biti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
