U svom obraćanju naciji povodom tzv. francusko-nemačkog sporazuma, a zapravo ultimatuma za protivustavnu nasilnu secesiju Kosova i Metohije, predsednik Republike je naveo šta ga u tom „sporazumu“ brine i čime mu tačno njegovi dosadašnji zapadni prijatelji prete.
Iako tekst tog jednostrano pisanog „sporazuma“ nismo videli, predsednik Republike je tokom svog obraćanja uputio građanima niz pretnji – ne samo da neće moći da „za vikend putuju u Beč“, već i da mogu da ostanu i bez plata i bez penzija. Pretnju je dobila svaka kategorija građana Srbije.
Pored zaustavljanja puta evrointegracija – na kome je Srbija već 23 godine, pored ukidanja bezviznog režima koji će pogoditi svakog desetog građanina Srbije koji uopšte i ima pasoš i novac da putuje, kao svoju najveću brigu predsednik je izneo da će se zbog pritiska zapadnih zemalja strani investitori povući iz Srbije zbog čega će desetine hiljada ljudi ostati bez posla, a budžet bez prihoda.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Međutim, pretnje građanima Srbije o povlačenju stranih investitora neosnovane su iz više razloga.
1. Najpre, ni većina a pogotovu svi investitori u Srbiji nemaju poslovno sedište u zapadnim zemljama, niti sav uloženi kapital potiče sa Zapada;
2. Položaj koji strani investitori imaju u Srbiji je takav da sami građani Srbije finansiraju zarade radnika, a stepen privilegija, subvencija i povoljnosti dostupnih stranih tržišta su izuzetno visoki;
3. Troškovi proizvodnje, cene radne snage, gasa, električne energije kao i poreska davanja i oslobođenja i stepen kontrole repatrijacije profita iz Srbije povoljniji su nego na većini tržišta;
4. I najzad, istraživanja pokazuju da se čak i iz Rusije, koja je u ratu sa zemljama NATO pakta, od početka ukrajinske krize, od februara prošle godine pa do novembra 2022. godine povuklo manje od 9% stranih kompanija iz EU i zemalja G7.
Prema podacima Narodne banke Srbije iz decembra 2022. godine, najveća ulaganja od stranih direktnih investicija (SDI) od milijardu evra, tj. više od trećine svih investicija u prošloj godini, imali su investitori iz Kine, a tek za njima su oni iz Velike Britanije, Nemačke, Japana i Kipra.
Čak i ako pritisaka bude, strani investori neće otići iz Srbije, jer je logika kapitala moćnija od političkih pritisaka, a Srbija Zapadu nije dala nijedan osnov za uvođenje sankcija ili čak embarga, a niti jedan ekonomski. Naprotiv, sve vlasti već duže od 17 godina politiku privlačenja SDI vodile su isključivo u korist stranih investitora, a na štetu svojih građana.
Od uvođenja politike subvencionisanja SDI 2006. pa do 2020. godine, stranim kompanijama isplaćeno je 93,5% svih podsticaja, a samo 6,5% državne pomoći dato je domaćim privrednicima. Građani Srbije su svojim novcem iz budžeta plaćali plate zaposlenima u stranim kompanijama i to najčešće preduzećima sa niskim stepenom tehnološkog razvoja, radno intenzivnim kompanijama koje zapošljavaju puno radnika, a isplaćuju najmanje plate. A te plate zapravo, plaćaju sami radnici.
Ova politika nije javna, izveštaji Komisije za državnu pomoć o visini datih subvencija ne postoje od 2019. godine, a nezvanično je do sada stranim ulagačima dato oko 2 milijarde evra subvencija.
Efekti ove politike na standard građana se ne vide, jer što je ova politika po rečima vlasti uspešnija i nivo investicija veći, građani su sve siromašniji. Strane investicije nikada nisu razvile privredu jedne zemlje, već to može samo domaća industrija i poljoprivreda koju je vlast uništila.
Strani investitori su oslobođeni i poreza i doprinosa, uvoze sirovine bez carine ako posluju u slobodnim zonama, imaju bescarinski ili preferencijalni plasman svojih proizvoda na strana tržišta na kojima živi 1,3 milijarde ljudi, a sa kojima Srbija ima zaključene spoljnotrgovinske sporazume. Sa druge strane, privilegije tih sporazuma ne koriste domaća preduzeća jer iako čine preko 80% svih privrednih subjekata i zapošljavaju 65% zaposlenih, samo 3% njih izvozi kontinuirano. I zbog očite nelojalne konkurencije stranih sa domaćim preduzećima, strani ulagači iz Srbije neće otići.
Dakle, položaj stranih kompanija u Srbiji je isuviše dobar i njihove su privilegije isuviše velike da bi podlegle pritisku i ako ga bude. Pritisak čak ni iz Rusije koja je u ratu i pod sankcijama nije uspeo da povuče više od 8,5% kompanija iz EU i iz zemalja G7.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Tamara Milenković Kerković
Autor je narodni poslanik i potpredsednik Srpskog pokreta „Dveri“
