CIBC, velika kanadska banka, bila je juče offline ceo dan, što ponovo pokazuje da je društvo s bezgotovinskim plaćanjem opasno po slobodu. Preko interneta nije bilo moguće vršiti isplate i plaćanja naknada za nezaposlene, naknada iz socijalnog osiguranja, penzija invalidnina itd.
Juče, banka pod nazivom Canadian Imperial Bank of Commerce (CIBC) izvestila je o „problemima unutar sistema” koji su čitav dan sprečavali klijente da se uloguju na svoje račune preko interneta. CIBC je jedna od pet najvećih banaka u Kanadi. Preko interneta nije bilo moguće vršiti isplate i plaćanja naknada za nezaposlene, naknada iz socijalnog osiguranja, penzija, invalidnina itd.
[adsenseyu1]
U međuvremenu, CIBC želi prebaciti sve transakcije na internet
Ironično, ova online bankovna katastrofa dogodila se dan nakon što je Victor Dodig, izvršni direktor CIBC-a, predvideo da će se gotovo sve transakcije uskoro odvijati preko interneta.
„Već duže vreme, financijske institucije guraju ljude ka nečemu što bi uveliko koristilo tim institucijama – ka društvu s bezgotovinskim plaćanjem.“
Ako moćna institucija želi navesti ljude da izaberu određenu stvar, njena najbolja strategija je da oteža odabir alternative toj stvari.
Finansijske institucije nas pokušavaju gurnuti ka društvu s bezgotovinskim plaćanjem i digitalnim bankarstvom. Pravi motiv u pozadini toga je korporacijski profit.
Platežne kompanije poput Vise i Mastercarda žele povećati obim usluga povezanih s digitalnim plaćanjem (koje one same prodaju), dok banke žele srezati troškove. Ovo guranje ljudi ka tom cilju je dvojako. Prvo, finansijske institucije moraju žustro ukazivati na nepraktičnost gotovine, bankomata itd.
Drugo, moraju energično popularisati alternativu tome. Ljude će podstaći da digitalne transakcije ‘nauče’ želeti, pa će ih ljudi onda hteti i ‘odabrati’. (iz članka Bretta Scotta objavljenog u The Guardianu, pod naslovom „Društvo s bezgotovinskim plaćanjem je podvala financijske industrije”)
Na određeni način, ovo je povezano s marksističkom filozofijom, što mnoge, i neće iznenaditi.
Na bazi teorije Karla Marksa, talijanski filozof Antonio Gramsci razvio je koncept kulturne hegemonije prema kojem prevladavajuća ideologija društva odražava verovanja i interese vladajuće klase. Gramsci je tvrdio da se prihvaćanje vladavine dominantne skupine postiže širenjem ideologija – verovanja, pretpostavki i vrednosti – preko društvenih institucija poput škola, crkava, sudova i medija, između ostalih. Ove institucije rade na uslovljavanju ljudi kako bi prihvatili norme, vrednosti i verovanja dominantne društvene grupe. Kao takva, grupa koja ima kontrolu nad tim institucijama stiče kontrolu i nad celim društvom.
Očit primer kulturne hegemonije je situacija kada oni kojima vlada dominantna grupa poveruju da su ekonomski i društveni uslovi njihovog društva prirodni i neizbežni, a ne da su stvoreni od strane ljudi s posebnim interesom za uspostavu određenog društvenog, ekonomskog i političkog poretka. (Iz članka Nicki Lise Cole „Što je kulturna hegemonija”, objavljenog na portalu ThoughtCo.)
Evo zašto je društvo s bezgotovinskim plaćanjem opasno
Društvo s bezgotovinskim plaćanjem je opasno po slobodu i zato bismo trebali prigrliti gotovinski novac, plemenite metale i sistem razmene robe. Jedno od najboljih objašnjenja o opasnosti društva s bezgotovinskim plaćanjem pročitala sam u britanskom listu The Guardian (iz gore spomenutog članka Bretta Scotta):
Digitalni sistemi mogu biti ‘praktični’, ali često znaju zakazati. Kod gotovinskog novca, s druge strane, nema „pada sistema”. On se ne oslanja na spoljne centre podataka i nije podložan kontroli s daljine ili daljinskom praćenju. Gotovinski sistem omogućava postojanje nepraćenog prostora izvan sistema. To je takođe jedan od razloga što ga se finansijske institucije i kompanije koje se bave digitalnom tehnologijom žele rešiti. Gotovinske transakcije su izvan mreže koje takve institucije bacaju kako bi dobijale provizije i podatke.
Društvo s bezgotovinskim plaćanjem donosi sa sobom velike opasnosti. Ljudi bez bankovnog računa biće dodatno marginalizirani, odvojeni od gotovinske infrastrukture koja ih je ranije podupirala. Tu su i nedovoljno razmatrane psihološke implikacije: gotovinski novac podstiče samokontrolu, dok plaćanja karticom ili preko mobilnog telefona mogu podsticati prekomerno trošenje. Osim toga, društvo s bezgotovinskim plaćanjem ima značajne implikacije nadziranja i kontrole.
Usprkos tome, svedočimo sprezi vlasti i finansijskih institucija. Tako se neprestano naglašavaju negativni aspekti gotovine – povezanost s kriminalom i utajom poreza – a negativne implikacije dititalnog plaćanja jedva da se i spominju.
Britanske vlasti su odlučile podupirati industriju digitalnih finansijskih usluga. To je neodgovorno i nepošteno. Trebamo prestati prihvatati priče o tome kako su društvo s bezgotovinskim plaćanjem i hiper-digitalno bankarstvo naprosto „prirodni tok događaja”. Svako zatvaranje pojedinog bankomata moramo prepoznati kao još jedan korak u kampanji finansijskih institucija da nas uteraju u svoje digitalne torove.
„Bio je potreban samo jedan dan urušavanja CIBD-ova sistema da podseti ljude kako su digitalne transakcije prepuštene milosti kompjutera ili onih pod čijom su kontrolom.“
Ljudi koji se vesele ‘naprednom’ društvu s bezgotovinskim plaćanjem, oni koji ne mogu dočekati da im njihova debitna kartica bude usađena u ruku kao RFID čip – oni ne vide širu sliku. A to je slika njih samih: kako gube sve što imaju zbog hira banke, tužitelja ili, pak, zbog kompjuterske pogreške. U toj slici, svaka pojedina stvar koju kupite i svaka transakcija koju obavite bivaju praćeni, sačuvani i jednog dana upotrebljeni protiv vas.
Glavni razloga svega toga: kontrola. Uvek, i nadasve, kontrola.
(nexus-svjetlost.com)
