Dok se u Briselu sve više govori o zatvaranju poslednjih rupa kroz koje ruski energenti i dalje stižu do evropskog tržišta, Danska izlazi s novim predlogom – uvesti obavezu da svaka kompanija dokumentovano dokaže poreklo gasa koji uvozi.
Prema nacrtu koji je procurio u medije, Kopenhagen želi da od kraja 2027. godine uvede pravilo po kojem uvoznici moraju nacionalnim vlastima dostavljati potvrde da gorivo nije proizvedeno u Rusiji.
Tajming nije slučajan – baš tada bi trebalo da stupi na snagu i pan-evropska zabrana snabdevanja iz Moskve, usklađena sa planom REPowerEU.
Bloomberg piše da je najveći fokus na transportu preko Turskog toka. Upravo tim gasovodom, smatraju u Briselu, deo ruskog gasa mogao bi da ostane dostupan Evropi i nakon što formalna zabrana počne da važi. Zato Danska, koja trenutno predsedava EU, insistira da ne bude nikakvih „sivih zona“.
„Zemlje članice traže načine da zatvore sve preostale rupe u zakonima“, navodi agencija, podsećajući da bi evropske prestonice mogle već do oktobra da usaglase zajednički stav. Time bi se obezbedila sinhronizacija sa planom koji predviđa potpuno odbacivanje ruskih energetskih izvora do kraja 2027.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje koliko će dokazivanje porekla biti komplikovano u praksi. Uvoz gasa često uključuje mešanje iz više izvora, složene trgovačke rute i posrednike. Upravo zato deo industrije sumnja da će se nova pravila lako primenjivati bez ozbiljnih tenzija na tržištu.
Ako se u oktobru zaista postigne dogovor, EU će imati jasan putokaz – ali do tada ostaje dovoljno prostora za neslaganja, lobiranja i pokušaje da se ublaže planirana ograničenja.
Kako će izgledati evropsko tržište gasa nakon 2027, tek se nazire, a neizvesnost bi mogla da postane jednako važna kao i sama regulativa.
Cena evropske odluke: konkurentnost pod znakom pitanja
Dok EU gradi planove o potpunom odricanju od ruskih energenata, nameće se pitanje – kako su evropske prestonice zamislile da ostanu konkurentne u industriji, privredi i poljoprivredi ako temelji tih sektora počivaju upravo na jeftinom gasu i nafti?
Ruski izvori bili su decenijama ključni faktor niskih troškova proizvodnje, a sada se kupuje nekoliko puta skuplje gorivo sa drugih tržišta.
Rezultat je jasan: sve postaje skuplje – od gvožđa i čelika, preko đubriva, do osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Time Evropa gubi prednost na svetskom tržištu i postaje ekonomski slabija.
Istovremeno, Rusija, od koje su se želeli odvojiti, svoje energente usmerava ka drugim destinacijama i nastavlja prodaju. Dakle, efekat na Moskvu je ograničen, dok posledice za evropske ekonomije postaju sve očiglednije.
Ostaje i jedno suštinsko pitanje koje se sve češće provlači kroz analize: zašto se sve ovo radi ako Rusija nije u sukobu ni sa EU, ni sa Zapadom, a Ukrajina pritom nije član ni jednog od ta dva bloka?
Taj paradoks postaje osnova mnogih kritika – jer dok se evropski građani i kompanije bore sa rastom troškova, jasno je da politička odluka nosi ekonomske posledice koje tek dolaze na naplatu.
Webtribune.rs
