Evropska unija ponovo otvara temu proširenja, ali ovoga puta sa prilično neobičnim predlogom koji bi mogao iz korena promeniti način njenog funkcionisanja.
Prema pisanju briselskog portala „Politiko“, u Briselu se sve češće govori o mogućnosti da buduće članice uđu u Uniju – ali bez potpunih prava odlučivanja, uključujući pravo veta.
Ideja zvuči tehnički, ali je zapravo duboko politička: Cilj je ubrzati prijem novih država, pre svega Ukrajine, i zaobići komplikovane institucionalne reforme koje se već godinama odugovlače.
Izvori „Politika“ objašnjavaju da bi nove članice, po ovom predlogu, koristile većinu pogodnosti članstva, dok bi puna prava odlučivanja stekle kasnije, nakon što EU sprovede unutrašnje reforme – pre svega ukidanje jednoglasnog odlučivanja u većini oblasti.
Drugim rečima, novi članovi bi bili „u sobi“, ali ne i za stolom kada se donose najvažnije odluke.
Ovaj predlog tek je u ranoj fazi i zahteva jednoglasnu saglasnost svih 27 članica, što samo po sebi deluje paradoksalno. Ipak, politička logika iza njega je jasna: umiriti skeptične lidere poput Viktora Orbana, koji već duže vreme koči ubrzano širenje EU.
„Buduće članice treba da se odreknu prava veta dok se ne sprovedu reformske promene, poput uvođenja kvalifikovane većine u donošenju odluka“, izjavio je predsednik Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga Anton Hofrajter. Po njegovom mišljenju, Unija ne sme da dozvoli da pojedine države usporavaju čitav proces.
Zagovornici ove inicijative – među kojima su Austrija i Švedska – smatraju da bi to bilo praktično rešenje za deblokadu proširenja. Na drugoj strani, protivnici upozoravaju da bi time EU mogla stvoriti sistem „članstva drugog reda“. Francuska i Holandija već su izrazile rezervu prema ukidanju prava veta, smatrajući da ono ipak predstavlja garanciju ravnopravnosti među državama.
S druge strane, iz zemalja kandidata stižu poruke nestrpljenja. „Čekanje nije opcija“, rekao je zamenik ukrajinskog premijera Taras Kačka, naglašavajući da Ukrajina želi „rešenje ovde i sada“. Kačka je dodao da odlaganje članstva „ne koristi ni Uniji ni Ukrajini“, uz opasku da „Moskva testira evropsku bezbednost dronovima i istovremeno pokušava da potkopa jedinstvo EU“.
Oseća se i sve veća frustracija među državama Zapadnog Balkana. One su, kako piše „Politiko“, već sprovedele brojne reforme, ali i dalje tapkaju u mestu, dok Brisel sada sve više gleda ka Kijevu i Kišinjevu.
„Razgovori sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana ukazuju da ovu ideju vide kao konstruktivnu i realnu“, kaže Hofrajter, pokušavajući da pošalje ohrabrujuću poruku regionu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već je stavila proširenje u središte svog mandata i najavila mogući ulazak Ukrajine i Moldavije do 2030. godine. Ipak, uprkos ambicijama Komisije, članice za sada odbijaju da ubrzaju procedure.
Neki u Briselu smatraju da bi se do kompromisa moglo doći tako što bi Komisija dobila ovlašćenje da nastavi pregovore sa kandidatima i bez formalne saglasnosti svih članica za svaki korak, čime bi se izbegla mogućnost veta – naročito iz Budimpešte.
Sledeći važan test za ovu ideju očekuje se već u sredu, kada će se u Londonu održati samit u okviru Berlinskog procesa, na kojem će lideri EU razgovarati sa predstavnicima Zapadnog Balkana o daljoj integraciji regiona. Iako predlog još nema formalnu podršku, njegovo samo postojanje pokazuje koliko je Brisel svestan da vreme prolazi – a nova proširenja ne dolaze.
Iza svega, ostaje jedno pitanje koje lebdi u vazduhu: da li Unija, u želji da se otvori prema novim članicama, rizikuje da promeni samu sebe više nego što misli?
