Evropska unija je upozorila Srbiju i Kosovo da bi mogli da podriju nade u svoje članstvo u EU otvaranjem svojih ambasada u Jerusalimu, što je iznenadna najava američkog predsednika Donalda Trampa u petak, koja je zvaničnike u Beogradu i Prištini dovela do toga da se bore da ograniče političke posledice.
U neočekivanom potezu prošle nedelje, Tramp je rekao da su se Srbija i Kosovo dogovorili o normalizaciji ekonomskih veza u okviru razgovora uz posredovanje SAD, koji uključuju da Beograd premesti svoju ambasadu u Jerusalim i da se Izrael i Kosovo uzajamno priznaju.
[adsenseyu1]
To je iznenadilo Evropljane, koji vode složene razgovore Srbije i „njene bivše teritorije Kosova“, piše AP, o poboljšanju njihovih dugo zategnutih odnosa, dok je „izgledalo da su srpski zvaničnici umanjivali svoju obavezu prema Trampu“, a Kosovo nastojalo da ublaži zabrinutost među muslimanskim zemljama.
ŠEF UNESCO KATEDRE: Rusija Vučiću neće oprostiti – Zaharova je to uradila po odobrenju Lavrova i Putinahttps://t.co/7nI8Peqyt7
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) September 7, 2020
Dugogodišnja politika EU je da na statusu Jerusalima treba da rade Izrael i Palestinci u okviru širih mirovnih pregovora, a „Srbija, kao kandidatkinja za prijem u članstvo EU, to treba da poštuje“, piše AP.
„Nijedna država-članica EU nema ambasadu u Jerusalimu“, rekao je portparol Evropske komisije Peter Stano.
[adsenseyu4]
„Bilo kakvi diplomatski koraci koji bi mogli dovesti u pitanje zajednički stav EU o Jerusalimu stvar su ozbiljne zabrinutosti i žaljenja“.
Pohvaljujući ono što je rekao da je „veliki proboj“ i „istinski istorijsko opredeljenje“, Tramp je u petak, duboko u kampanji uoči predsedničkih izbora u novembru, objavio da su se „Srbija i Kosovo obavezali na ekonomsku normalizaciju“.
Tramp je takođe rekao da se Srbija obavezala da će ovog meseca otvoriti svoje trgovinsko predstavništvo u Jerusalimu i tamo preseliti svoju ambasadu u julu iduće godine. Trampova administracija je krajem 2017. godine priznala Jerusalim kao glavni grad Izraela i tamo preselila američku ambasadu u maju 2018. godine.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu zahvalio je predsedniku Srbije i potvrdio da će Izrael i Kosovo – pretežno muslimanska zemlja, kako piše AP, uspostaviti diplomatske odnose. Rekao je i da će Priština otvoriti svoju ambasadu u Jerusalimu.
[adsenseyu1]
Stano je, govoreći dok su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti bili u novoj rundi razgovora u Briselu o normalizaciji odnosa, rekao da je EU unapred rečeno samo o ekonomskim aspektima događaja u Beloj kući, a ne o selidbi u Jerusalim.
„U Beogradu se činilo da se srpski zvaničnici odmiču od obećanja o ambasadi, a ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da će o konačnoj odluci tek morati da razgovara Vlada i da će to zavisiti od ‘niza faktora’, uključujući budući razvoj veza sa Izraelom“, piše AP.
Kosovski predsednik Hašim Tači u međuvremenu je razgovarao s predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, pokušavajući da ublaži strahove zbog odluke o priznanju Izraela koju su izrazile Turska i grupa zemalja Arapske lige, piše AP.
„Takvo priznanje ni u kojem slučaju neće kršiti strateško, prijateljsko i bratsko partnerstvo sa Turskom“, rekao je Tači posle tog razgovora.
Izraelski premijer Benjamin Netaniahu pozdravio je sporazum kojim se uspostavljaju diplomatski odnosi sa Kosovom i po kojem bi i Kosovo i Srbija otvorili ambasade u Jerusalimu. Oni bi se pridružili SAD i Gvatemali kao jedinim zemljama sa ambasadama u spornom gradu, na čiji istočni sektor Palestinci polažu pravo kao glavni grad svoje buduće države.
„Nastavićemo sa naporima da i druge evropske zemlje prebace svoje ambasade u Jerusalim“, rekao je Netanjahu u petak.
Primetio je da je Kosovo „prva država s većinskom muslimanskim stanovništvom“ koja otvara ambasadu u Jerusalimu.
AP poseća da je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, „deceniju pošto je Beograd poslao trupe na svoju bivšu teritoriju da uguši ustanak albanskih separatista“.
Srbija, piše dalje AP, odbija da prizna državnost Kosova i od tada napetost tinja.
Pregovori uz pomoć EU, za koje Evropljani kažu da su „jedini način da odgovore na njihove nade u članstvo“, započeli su u martu 2011. godine i proizveli više od deset sporazuma, ali većina njih nije poštovana, konstatuje AP. Pregovori su zastali u novembru 2018. i nastavljeni su tek u julu ove godine pošto su započeti paralelni američki pregovarački napori, navodi američka agencija.
Ali kako su se ponovo sastali, Vučić i Hoti su se „opet posvetili evropskom koloseku“, rekavši da „daju najveći prioritet integraciji u EU i nastavku rada na dijalogu Beograd-Pritina uz pomoć EU“, beleži AP.
U onome što je, piše agencija, opisano kao „zajednička izjava“ koju je izdao ured šefa spoljne politike EU, Žozepa Borela, Vučić i Hoti su takođe rekli da su se „obavezali da udvostruče svoje napore da obezbede dalje usklađivanje sa EU u skladu sa svojim obavezama“.
„Čini se da su umanjili objavu od petka time što su rekli da bi ‘nedavno dogovoreni dokumenti u Vašingtonu, nadovezujući se na prethodne obaveze dve strane u vezi sa dijalogom, mogli pružiti koristan doprinos postizanju sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa“, zaključuje AP.
(Beta)
