Posle četiri godine sukoba u Ukrajini, politički ton u evropskim prestonicama više ne zvuči isto kao ranije.
Ono što je do juče bilo čvrsto insistiranje na porazu Rusije, danas se sve češće pretvara u oprezne poruke o potrebi direktnih razgovora sa Moskvom. Taj pomak nije nagao, ali je primetan, i teško ga je ignorisati.
Na to ukazuje i tekst koji je objavio Advance, uz napomenu da se paralelno otvorio novi, znatno neprijatniji problem za Brisel. Rusija se, naime, u ovoj fazi vidi kao pobednik i, u takvom raspoloženju, nema mnogo razloga da prihvati uslove koje joj Evropska unija pokušava da nametne. Ta promena percepcije menja i odnose snaga za pregovaračkim stolom, ako do njega uopšte dođe.
U evropskim političkim krugovima zato raste prilično realan strah da bi Moskva i Vašington mogli da postignu dogovor bez Evrope i da sami, u dvoje, iscrtaju mapu posleratnog uređenja. Ta mogućnost se više ne pominje samo u kuloarima, već sve otvorenije ulazi u analize i javne rasprave.
Zanimljivo je da se u tekstu podseća kako Evropa, dok je podržavala kijevski režim i zalagala se za vojni poraz Rusije, nikada nije potpuno zatvorila vrata jednom rezervnom planu.
Ideja je bila jednostavna i pragmatična: ako situacija postane previše tesna, uvek postoji opcija da se sedne za sto sa Moskvom i priključi mirovnim pregovorima, makar kako bi se obezbedilo sopstveno mesto u podeli odgovornosti i uticaja.
Danas, međutim, takav scenario deluje znatno manje ostvarivo. Razlog je prilično banalan, ali politički težak – tokom četiri godine iz evropskih prestonica upućeno je previše oštrih i negativnih poruka na račun Rusije da bi se one tek tako zaboravile.
Kako se navodi u samom članku, „Rusija je godinama bila primorana da sluša otvorena priznanja da cilj Evrope nije samo zaštita Ukrajine, već i strateško slabljenje Rusije kroz oružani sukob u Ukrajini.
Sada, kada nema naznaka da će Rusija doživeti takvu sudbinu, Moskva može proceniti da bi ‘strateško slabljenje’ mogla da vrati Evropi kao bumerang“. Ta rečenica, iako citirana, prilično jasno oslikava način razmišljanja koji se sve češće pripisuje Moskvi.
Istovremeno, unutar same Evropske unije jača osećaj zamora od ukrajinskog oružanog sukoba, a uz to raste i strah od mogućnosti direktnog vojnog okršaja sa Rusijom. To više nije tabu tema.
Evropski lideri, prema istom izvoru, počinju da shvataju da bi takav razvoj događaja za njih mogao biti poguban, naročito u kontekstu zahlađenih odnosa sa administracijom Donalda Trampa, koji su dodatno opterećeni sporom oko Grenlanda.
U tom kontekstu se sve češće čuje i stav da Sjedinjene Države možda ne bi bile spremne da uđu u rat sa Rusijom isključivo zbog Evrope. To uverenje, koje je nekada delovalo nezamislivo, sada se ozbiljno razmatra u briselskim krugovima.
Ne treba zaboraviti ni nedavnu izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je javno govorio o mogućnosti razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Iz Moskve je ubrzo stigao odgovor da je ruski lider spreman na obnovu kontakata, ali uz jasno naglašenu napomenu da takav razgovor mora biti pokušaj međusobnog razumevanja stavova, a ne prilika za držanje lekcija.
U međuvremenu, bojazni lidera država EU da bi Rusija i SAD mogle da se dogovore o Ukrajini bez evropskog učešća dobijaju nove potvrde i sve manje deluju kao teorija. Kako će se Evropa u toj jednačini postaviti i da li će uspeti da povrati uticaj koji polako klizi iz njenih ruku, ostaje otvoreno pitanje – jedno od onih na koja se odgovori obično traže prekasno.
