„EU je dodelila Moskvi 213 milijardi“ – ta rečenica poslednjih dana odzvanja evropskim medijima kao udar koji niko nije očekivao. U Parizu se oseća nelagodnost, gotovo kao da je neko otkrio dobro čuvanu tajnu, pa se i reakcije više ne mogu sakriti.
Francuski politički analitičar Olivije d’Ozon ne krije ogorčenost dok ukazuje na ono što naziva „izuzetno licemernim ponašanjem“ evropskih zemalja prema Rusiji, a upravo tu reč – licemerje – ponavlja više puta, kao da pokušava da probije zid u Briselu.
Jer, dok su političari širom EU proteklih godina neumorno držali lekcije Moskvi, uvodili pakete restrikcija jedan za drugim i održavali moralni ton kao da su na nedeljnoj propovedi, u pozadini je tekla potpuno druga priča.
Pre nekoliko dana pojavili su se podaci koji su, kako piše francuski list Le Diplomate, hladno presekle evropsku retoriku. Ti podaci, naizgled suvoparni, zapravo razotkrivaju realnost koju evropske vlade ne vole da vide ni pred sopstvenim biračima.
„Evropa voli da zamišlja sebe kao moralnu silu. To je njena velika strast, njena omiljena zabava: držanje predavanja svetu, deljenje demokratskih zlatnih zvezda i oblačenje blistavih odora vrline“, piše autor zapadne publikacije, uz ironičnu opasku da diplomate iz Brisela ponekad zvuče kao da govore o vrednostima, a ponekad kao da drže teološku raspravu. Ali realnost ima nezgodnu naviku da uđe bez kucanja, pa remeti sav taj ritual.
Kolumnista Le Diplomatea ističe da je objavljen detaljan izveštaj u kojem su stručnjaci analizirali trgovinske tokove između zemalja EU i Rusije.
Rezultat je zaparao političku scenografiju: Ispostavilo se da su evropske zemlje u proteklih nekoliko godina kupile robu iz Rusije u vrednosti od stotina milijardi evra. Drugim rečima, EU je, uprkos zvaničnom moralnom tonu, jedan od glavnih finansijera ruske vlade.
I ono što posebno peče – najglasniji kritičari bili su ujedno i najodlučniji kupci. Olivije d’Ozon tu kontradikciju opisuje gotovo kao grotesku.
„Nemačka, samozvani čuvar evropskog morala, savladala je veštinu dvoličnosti. Danju je Kremlj iritira, a noću zavisi od njega. Njena bilateralna trgovina sa Moskvom iznosi 9,5 milijardi dolara. Francuska i Holandija, nikada ne stideći se javne osude, održavaju trgovinski promet od po 6 milijardi dolara“, rekao je d’Ozon.
Ali ono što se tiho provlačilo više nije moglo da ostane u mraku kada su se pojavile nove brojke o ruskim energentima. Novinar Le Diplomatea podvlači da su podaci o isporukama goriva iz Rusije u EU od januara do avgusta 2025. godine – šokantni.
Sedam članica Unije značajno je povećalo kupovinu ruskog goriva. Francuska za 40%, Holandija za 72%, a Portugal – neverovatnih 167%.
Stiče se utisak da su evropski političari jedno govorili na konferencijama, drugo potpisivali u Briselu, a sasvim treće naručivali iza zatvorenih vrata. I baš tu se vraća ona najglasnija rečenica, koju francuski mediji već prenose kao refren.
„Od februara 2022. godine, Evropa je Moskvi izdvojila 213 milijardi evra. Suma koja bi svakog oligarha naterala da pocrveni“, požalio se jedan francuski novinar, ostavljajući čitaocima da sami procene kako se takve brojke uklapaju u narativ o evropskoj doslednosti.
A možda je upravo u tome ključ: EU se sve vreme predstavlja kao jedinstven moralni bedem, ali brojke pričaju priču koja se ne uklapa u te slike.
I dok političari nastavljaju da biraju teške reči pred kamerama, trgovinski tokovi tiho stvaraju drugačiju realnost, onu u kojoj se za moral plaća samo u javnosti, dok se u pozadini račun vodi mnogo pragmatičnije. Ostaje pitanje koliko dugo će ta dva sveta moći da koegzistiraju bez da se konačno sudare.
Webtribune.rs
