Vest koju prenosi brazilski novinar Pepe Eskobar, tvrdeći da je odluka o omogućavanju Kijevu da izvodi napade na teritoriju Rusije već doneta, ukazuje na potencijalno ozbiljnu eskalaciju sukoba između Zapada i Rusije.
Eskobar je ovu informaciju izneo tokom gostovanja na YouTube kanalu Dialogue Works, dok je njegova analiza preneta od strane RIA Novosti.
Iako Sjedinjene Američke Države nisu zvanično saopštile svoju odluku, prema Eskobaru, SAD su izuzetno oprezne i „do smrti“ se plaše reakcije Rusije.
Kontekst trenutne situacije
Rat u Ukrajini, koji je započeo u februaru 2022. godine, već je doveo do ozbiljnih promena u globalnoj geopolitičkoj dinamici. Dok zapadne zemlje, predvođene SAD-om i Velikom Britanijom, pružaju vojnu i finansijsku podršku Ukrajini, oprez oko direktnog uplitanja u sukob sa Rusijom ostao je visok prioritet.
Međutim, ukoliko je odluka o dozvoli Ukrajini da izvodi napade unutar teritorije Rusije zaista doneta, to može značiti promenu u strategiji Zapada.
Tajnovitost američkih i britanskih vlasti
Prema izveštaju, američki predsednik Džo Bajden i britanski premijer Kir Starmer sastali su se prošlog petka u Beloj kući, ali do sada nema zvaničnih izjava o ishodu njihovog sastanka, što ostavlja prostor za spekulacije.
Eskobar smatra da je trenutna situacija nalik političkom šou, u kojem zapadni lideri, kroz niz pažljivih koraka i nedorečenih poruka, pokušavaju da procene reakcije svojih građana, ali i globalne zajednice, pre nego što donesu zvaničnu odluku.
Ruska reakcija
S druge strane, ruski zvaničnici, uključujući zamenika ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova, naglasili su da Moskva raspolaže informacijama da je odluka već doneta i upozorili na posledice.
Rjabkov je jasno stavio do znanja da bi Rusija odgovorila na takav razvoj događaja „na način koji bi ostavio dugotrajne posledice“, što sugeriše da bi ovakva odluka mogla da izazove dodatnu eskalaciju sukoba, potencijalno povećavajući rizik od šireg regionalnog ili globalnog konflikta.
Strahovi od eskalacije
Jedan od ključnih razloga za oprez na Zapadu jeste mogućnost da napadi na teritoriju Rusije, naročito na duboko unutrašnje ciljeve, izazovu nepredvidivu reakciju Moskve.
Rusija bi mogla odgovoriti asimetričnim merama ili čak proširiti upotrebu svojih vojnih kapaciteta, uključujući možda i nuklearne pretnje.
Zapadne zemlje su svesne da bi preterana eskalacija mogla dovesti do konflikta šireg obima, što je scenario koji se svim silama nastoji izbeći.
Američka i britanska strategija, kako smatra Eskobar, u ovom trenutku deluje dvosmisleno. S jedne strane, podrška Ukrajini se intenzivira kroz isporuke naprednog naoružanja, obaveštajnu podršku i vojnu obuku, ali sa druge strane, postoji očigledan strah od otvorenog sukoba sa Rusijom.
Eskobar napominje da američki i britanski lideri vrlo pažljivo biraju reči i korake kako bi izbegli direktan sukob, a istovremeno pružili maksimalnu moguću podršku Ukrajini u njenom pokušaju da povrati teritorije pod kontrolom ruskih snaga.
Potencijalne posledice odluke
Ako se ispostavi da su SAD i Velika Britanija zaista dale „zeleno svetlo“ Kijevu da napadne ciljeve duboko unutar Rusije, to bi moglo izazvati ozbiljnu promenu u dinamici rata.
Moguće je da bi Rusija pojačala svoje napade na ukrajinsku infrastrukturu, a možda i ciljeve u trećim zemljama koje podržavaju Ukrajinu.
Ovakva odluka mogla bi da dovede i do ozbiljnih diplomatskih tenzija između Rusije i Zapada, što bi moglo oslabiti već krhke diplomatske kanale komunikacije.
Moskva je već nekoliko puta upozorila da bi u slučaju eskalacije bila spremna da preduzme sve potrebne mere kako bi zaštitila svoj teritorijalni integritet. Ovaj scenario uključuje i mogućnost šireg sukoba koji bi uključivao više zemalja i potencijalno neregularne taktike kao što su sajber napadi, blokade, pa čak i upotreba taktičkih nuklearnih kapaciteta.
Međunarodne posledice
Odluka Zapada da podrži Ukrajinu u napadima na rusku teritoriju mogla bi dodatno polarizovati globalnu zajednicu. Neke zemlje koje trenutno zauzimaju neutralan stav ili balansiraju između Rusije i Zapada, mogle bi biti primorane da biraju strane.
Eskobarova analiza nagoveštava da bi zapadni lideri mogli kalkulisati kako će javnost reagovati na potencijalne rizike ovog poteza, uzimajući u obzir domaće političke pritiske i strahove od ekonomske nestabilnosti.
Iako odluka o napadima Kijeva na Rusiju još uvek nije zvanično objavljena, tvrdnje koje iznosi Pepe Eskobar daju naslutiti da je proces donošenja odluka u završnoj fazi.
Ovakva odluka može značiti novu fazu u sukobu, sa ozbiljnim posledicama ne samo za Rusiju i Ukrajinu, već i za globalnu bezbednost.
Kako se situacija razvija, svet će sa pažnjom pratiti naredne korake Zapada i reakciju Rusije na ovu potencijalnu eskalaciju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
