Epidemiološkinja Ivana Prokić i jedna od potpisnica peticije Ujedinjeni protiv kovida kaže da je povećanje broja zaraženih bilo „apsolutno očekivano po svim parametrima“ i da je pre mesec dana kada smo bili „u relativno povoljnoj situaciji trebalo aktivno da reagujemo, a ne da se hvalimo da smo najbolji na svetu“.
Kaže da „apsolutno nema poverenje“ u Krizni štab, kao i da „njegova aktivnost može sada da se svede na održavanje rejtinga ljudi koji su na vlasti“.
„Ja i dalje ne verujem brojkama, jer se ništa nije promenilo od letos kada smo se uverili u manipulaciju brojevima. Pre mesec dana smo bili u relativno povoljnoj situaciji, moglo se videti olakšanje među kolegama zbog manje navale na kovid ambulante. Taj miran period se slaže sa nekim prirodnim tokom virusa, i tad je trebalo aktivno da reagujemo, a ne da se hvalimo da smo najbolji na svetu“, rekla je Prokić u N1 Studio Live.
Ona podseća da se od početka oktobra beleži eksponencijalni rast broja zaraženih u odnosu na broj ukupno testiranih, i da je to bilo još izraženije pre dve nedelje.
„Vdeli smo u svetu da efekat neke mere može da se vidi dve nedelje od njenog uvođenja… Bilo je vremena da se reaguje, ali to je izostalo“, navodi ona.
„Ako znamo da se virus ponaša prilično isto tokom cele godine, naoko pokazuje da značajno nije mutirao, promenio genom pa da kažemo da je sada jači, to nije razlog za ove brojeve. Promena ovih brojeva nam ukazuije kako mi reagujemo na virus, tj. kakve su nam preventivne mere. Ova drastična promena nam govori da apsolutno nemamo ideju koju populaciju da pokrijemo testovima, da navodno tih 8.000 do 10.000 testova nije dovoljno i da mi ne znamo koliko zapravo ima zaraženih, nemamo u tom smislu kontrolu ove epidemije“, kaže Prokić koja živi i radi u Holandiji.
NEZAPAMĆEN SKANDAL: Krizni štab svih ovih meseci radio nelegalno i svi su se lažno predstavljali – Osnovani tek juče 30. oktobra 2020. godinehttps://t.co/9gHWndq1E1
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 31, 2020
Govoreći o Kriznom štabu, kaže da „apsolutno nema poverenje u njih i to što govore“.
„Njegova aktivnost može sada se svede na održavanje rejtinga ljudi koji su na vlasti… Slažem se u nekim stvarima sa njim – na primer da treba nositi maske. Ali nijedna njihova odluka nije bila u interesu zaštite javnog zdravlja, već u cilju političke igre nekih drugih ljudi, a to je jako pogubno za državu, jer da je uprkos situaciji u kojoj se nalazimo rejting i dalje bitan to je poražavajuće“, ističe ona.
Dodaje da „to se sve vidi u oprečnim izjavama koje daju, oglušivanjem o naše zahteve iz Ujedinjeni protiv kovida, licemernim odnosom prema medicinskom osoblju koje nazivaju herojima. Po meni je to nedopustivo“.
Navodi da su se lekari iz Ujedinjeni protiv kovida obratili Ministarstvu zdravlja i ministru Zlatiboru Lončaru, da su izneli niz preporuka, ali da nisu dobili reakciju, „niti je ijedan zahtev ispoštovan“. Kaže da „takođe i Lekarska komora Srbije kao da ne postoji u ovom periodu, jer smo se i njoj obraćali“.
Ignorantski pristup prema lekarima sa prve linije odbrane
„Vidimo jedan potpuni ignorantski pristup prema lekarima sa prve linije odbrane, i to ne može tako da prođe. Videli smo da su jedino reagovali na pretnju protestom, nije isključeno da nam to ponovo preostaje“, navodi Prokić i dodaje da je „doduše došlo do neke promene retorike, da su se sa našim zahtevima složili i iznosili ih u javnost, što je lepo, ali nas niko nije zvao da zajedno radimo na razradi tih ideja“.
Na pitanje da li misli da bi ponovo mogao da bude uveden policijski čas u Srbiji, ona kaže da je važno shvatiti da kada se kaže „lokdaun“ (zaključavanje) ne misli se svuda isto.
„Naši ljudi odmah pomisle na policijski čas. To je najrigoroznija mera. Kada je ovakva situacija, mora da postoji neka kontrola, ali izgleda da Krizni štab zna samo za maske i policijski čas, između se ništa ne dešava. To su jedine pretnje koje dobijamo. Mi iz Ujedinjenih protiv kovida govorimo od početka da je jako bitno sproveđenje mera, ne možete ostaviti sve na građanima“, ističe Prokić.
Navodi da je zatvaranje ili ograničavanje rada ugostiteljskih objekata vrlo efikasna mera, ali da ne može država da je donese a da nema plan finansijske pomoći ugostiteljima.
„Generalno, masovno testiranje nam daje neko rešenje problema, a to znači ne samo testirati puno, nego testirati redom, i kad steknemo utisak gde je tačno epidemija, reagovati i izolovati te ljude“, zaključuje Prokić.
(N1)
