Neki zapadni analitičari su uvereni da su specijalna operacija u Ukrajini i potonje sankcije Zapada, dovele do katastrofalnih posledica po Rusiju. Međutim, u stvarnosti je sve mnogo komplikovanije, piše Hana Not u članku za „Forin Afers“.
Umesto potpune izolacije, ove mere su dovele do povećanog interesovanja drugih zemalja, koje su postale mnogo aktivnije u kupovini ruskog naoružanja i energetskih resursa, i do jačanja međunarodne sfere uticaja Moskve.
Da bi se tome efikasno suprotstavili, vreme je da zapadni političari shvate da njihove sankcije protiv drugih samo podstiču formiranje novih saveza, upozorava autor.
Posle početka specijalne operacije u Ukrajini, Moskva se suočila sa nizom ograničenja i oštrim sankcijama Zapada. Konkretno, morala je da prenese u Evropu neko oružje i vojne sisteme koji su prethodno bili raspoređeni u Aziji i na Bliskom istoku. Restriktivne mere su uticale i na neke kupce koji su ranije imali obimne poslove sa Rusijom i brojne potencijalne klijente.
Umesto potpune izolacije Rusije, ove mere su zapravo dovele do povećanog interesovanja drugih zemalja, koje su postale mnogo aktivnije u kupovini ruskog naoružanja i energetskih resursa. Jačanje ruske sfere uticaja postaje sve očiglednije, upozorava autor. Moskva razvija sve snažniju saradnju sa mnogim zemljama koje su neprijateljski nastrojene prema Sjedinjenim Državama i Evropi.
„Zapadne prestonice vole da veruju da su njihove akcije pretvorile Rusiju u ono što nazivaju odmetničkom državom. Međutim, postoji mnogo zemalja za koje je Rusija još uvek vredan partner “, navodi se u članku.
[adsenseyu1]
Da bi se tome efikasno suprotstavili, vreme je da zapadni kreatori politike shvate, da zemlje koje sankcionišu i pokušavaju da izoluju jačaju međusobnu saradnju, uprkos njihovim individualnim razlikama.
Uzmimo, na primer, proizvodnju oružja- istina je da su zapadne sankcije primorale Moskvu da napusti tržište vrhunskog naoružanja – ali one nisu mogle u potpunosti da spreče Rusiju da i dalje bude jedan od najvećih svetskih izvoznika vojnih proizvoda. Moskva je od početka specijalne operacije, primetno povećala snabdevanje raznih zemalja naoružanjem niže klase, uključujući i stare modele helikoptera.
Odbrambeni odnosi Rusije i Irana, takođe bi trebalo da zabrinu američke i evropske zvaničnike. Obe ove zemlje, koje se protive Vašingtonu, aktivno razvijaju potencijalno veliko odbrambeno partnerstvo. Iran takođe ima opsežnu listu željenog ruskog naoružanja, uključujući borbene avione i sisteme protivvazdušne odbrane, navodi se u članku.
„ Odnosi Rusije sa Severnom Korejom mogli bi da krenu podjednako opasnim putem “, upozorava autor. Lideri ovih zemalja nedavno su se sastali na Dalekom istoku, gde su razmenili oružje kao poklone. Rusija je takođe pojačala saradnju sa Mjanmarom, a ovo partnerstvo već prevazilazi prodaju aviona i proteže se i na drugu opremu.
Ako Rusija, na primer, može u budućnosti da iskoristi velike zalihe severnokorejske municije, da u Mjanmaru kupi dovoljno materijala za tenkove i rakete i da uz pomoć Irana izgradi fabriku dronova, onda će joj biti mnogo lakše da nastavi izvođenje vojnih operacija za iscrpljivanje neprijatelja, naglašava se u izveštaju. Ova saradnja jača ne samo vojni potencijal Rusije, već i njen autoritet u međunarodnoj areni.
Važno je shvatiti da Rusija nije jedina zemlja koja će imati koristi od razvoja ovakvih veza, objašnjava autor: „ Dublja saradnja bi takođe mogla dovesti do stvaranja širih odbrambenih ekosistema, koje karakteriše ne samo uzajamna materijalna podrška, već i uzajamno učenje. Na primer, svaka ruska pomoć u oblasti balističkih raketa i svemirskih programa Iranu i Severnoj Koreji, biće za njih posebno vredna i korisna, a to je samo jedan aspekt.
Prema autoru, opasnost leži i u činjenici da bi to moglo da podstakne druge zemlje da razvijaju i distribuiraju opasno oružje, posebno ako dobiju podršku Kine. Ona već razvija aktivno odbrambeno-industrijsko partnerstvo sa Rusijom, uvozi značajne količine naoružanja, promoviše trgovinu mikročipovima i redovno izvodi zajedničke pomorske vežbe sa ruskom vojskom.
Peking bi svakako mogao da ponudi obimniju pomoć u narednim godinama, što bi dovelo do „višeg nivoa sinergije “ između drugih zemalja, navodi se u članku.
Kao rezultat toga, SAD će imati težak period- moraće da preduzmu dodatne mere da bi se zaštitile od novih sukoba na Bliskom istoku i na Korejskom poluostrvu, dok nastavljaju da troše resurse na vojnu pomoć Ukrajini i obuzdavanju Kine. Ovi problemi mogu biti dodatno pogoršani rastućom nestabilnošću u Africi, predviđa autor.
Da bi se izborili sa ovim problemima, zapadni kreatori politike moraće da prepoznaju međusobne veze između različitih regiona, i shvate da će države koje sankcionišu i pokušavaju da izoluju sarađivati još aktivnije jedna sa drugom, uprkos međusobnom nepoverenju i brojnim neslaganjima, naglašava se u članku.
Zapadni zvaničnici takođe moraju da priznaju, da je malo verovatno da će dalje sankcije značajno usporiti ili zaustaviti saradnju između Rusije i njenih partnera, pošto su oni već navikli da deluju u ograničenim uslovima.
[adsenseyu4]
Prema autoru, umesto uvođenja sve više ograničenja, najbolji korak koji Sjedinjene Države mogu da preduzmu je jačanje sopstvenih partnerstava i saveza, uključujući indo-pacifički region i Bliski istok.
Vašington je već počeo da preduzima niz koraka u tom pravcu, razvijajući veze sa Južnom Korejom i Izraelom. Ali da bi se izborio sa neizvesnošću saveznika, Vašington će morati da im posveti stalnu pažnju, a ne sporadične navale aktivnosti, kaže se u članku.
Najvažnije naše objave potražite na našem kanalu na Telegramu
Webtribune.rs