Pregovori Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog, održani proteklog vikenda u Majamiju, ostavili su iza sebe više pitanja nego odgovora.
Tako bar stvari vidi Džejms Karden, penzionisani diplomata i nekadašnji savetnik američkog dela predsedničke komisije Rusije i SAD za razvoj bilateralne saradnje, koji je za TASS bez mnogo uvijanja rekao da su razgovori po ključnim temama ispali – prazni.
Po Kardenovim rečima, sastanak se sveo na niz nejasnih obećanja, opštih uveravanja da će „napredak biti obezbeđen“ i na još jednu priliku da se Zelenski pojavi pred objektivima fotoaparata rame uz rame sa Trampom.
Drugim rečima, kako on to vidi, ništa suštinski novo u odnosu na ranije runde. Isti okvir, isti ton, isti nedorečeni zaključci. Karden, koji danas obavlja funkciju višeg savetnika u javnom Američkom komitetu za saglasnost između Sjedinjenih Država i Rusije, kaže da je sve delovalo kao ponavljanje već viđenog scenarija.
U tom kontekstu podseća i na izveštaj britanske medijske kuće Bi-Bi-Si, objavljen posle završne konferencije za novinare u nedelju. U tom izveštaju se navodi da teritorije Ukrajine i pitanje kontrole nad njima, prema rečima samog predsednika SAD, ostaju najteže i još uvek nerešeno pitanje.
Kako je naglašeno, ni Tramp ni Zelenski nisu ponudili jasan put ka rešenju, osim ponovnog potvrđivanja namere da se sastanu još jednom. Karden to rezimira slikovito: još jedna „pogačica bez fila“, još jedan krug bez konkretne sadržine.
Američki komitet za saglasnost između Sjedinjenih Država i Rusije, u čijem je rukovodstvu Karden, inače ima sedište u Njujorku, ali se njegovi komentari očigledno odnose na širu sliku – dugotrajni proces u kojem se ključne tačke stalno vraćaju na početak.
Sam susret održan je 28. decembra, kada je Tramp primio Zelenskog u svom imanju Mar-a-Lago, u blizini Vest Palm Biča na Floridi. Na zajedničkoj konferenciji za novinare, po završetku razgovora, domaćin Bele kuće otvoreno je priznao da teritorijalno pitanje i dalje ostaje nerešeno u okviru ukrajinskog procesa. Ipak, u isto vreme izneo je procenu da su Rusija, Sjedinjene Države i Ukrajina sada „mnogo bliže“ dogovoru nego ikada ranije.
Tramp je čak prognozirao da bi do formulacije sporazuma moglo doći već za „nekoliko nedelja“. Ali, gotovo u istom dahu, dodao je i rezervu – mogućnost da se do dogovora uopšte ne dođe. Ta dvostruka poruka, optimizam pomešan sa sumnjom, za neke je znak realizma, za druge još jedan dokaz da se krug zatvara bez pomaka.
Upravo u toj praznini između velikih najava i izostanka konkretnih rešenja, Karden vidi suštinu problema. Pitanje je koliko još ovakvih susreta može da prođe u istom tonu pre nego što se od reči zaista očekuje nešto više. A odgovor, bar za sada, ostaje da visi u vazduhu.
