Ekspert Ruske međunarodne agencije za odnose (RIAC) Kamran Hasanov izneo je mišljenje da Evropska unija neće dalje eskalirati sukob sa Rusijom. Prema njegovim rečima, dovoljan bi bio jedan ozbiljan vojni incident u koji bi bila uključena, na primer, francuska ili britanska vojska, da zapadni lideri promene svoj stav.
Hasanov je primetio da Francuska i Velika Britanija pokušavaju da obnove razgovore sa SAD o dalekometnim raketnim udarima NATO-a duboko unutar teritorije Rusije, pre isteka mandata aktuelnog američkog predsednika Džoa Bajdena.
Ovi napori Londona i Pariza, prema Hasanovu, deluju kao očajnički pokušaji da se sukob u Ukrajini podigne na novi nivo tenzije, što se oslanja na osećaj nekažnjivosti.
Hasanov je u emisiji „Cargrad Glavna stvar“ istakao gde vidi granicu eskalacije koju Evropa neće preći. On smatra da dok god ulog raste postepeno – od inicijalne podrške Ukrajini do intenzivnijih vojnih poteza – Zapad neće doći do direktnog sukoba, budući da trenutno ne oseća neposrednu pretnju po sopstvenu bezbednost. Hasanov objašnjava:
„Protivnici Rusije primećuju da njihovo postepeno povećanje podrške Ukrajini nije dovelo do velikih posledica, poput direktnog vojnog sukoba. Britanci, kao i Francuzi, osećaju se bezbedno u svojim zemljama i veruju da su upozorenja iz Rusije blef.
Sve dok ne dođe do incidenta u kojem bi britansko ili francusko vojno osoblje bilo direktno pogođeno, nastaviće da povećavaju pritisak, ignorišući upozorenja iz Moskve.“
Prema Hasanovu, takvo ponašanje evropskih država je rezultat uverenja da neće pretrpeti direktan odgovor Rusije na vlastitom terenu, što dodatno motiviše njihovu eskalaciju kroz podršku Ukrajini.
Nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, evropski lideri preispituju svoje stavove prema ukrajinskoj krizi. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da će Evropska unija morati da prilagodi svoj pristup ratu u Ukrajini u svetlu Trampove pobede.
Sličan stav deli i slovački premijer Robert Fico, koji je istakao da je Ukrajina u teškoj situaciji i da antiruske sankcije EU nisu dale očekivane rezultate. On je naglasio da evropska strategija ne funkcioniše kako je planirano.
U međuvremenu, Evropska unija radi na 15. paketu sankcija protiv Rusije, što ukazuje na nastavak politike pritiska prema Moskvi. Međutim, analitičari smatraju da bi dolazak Trampa na vlast mogao da utiče na promenu evropskog pristupa, posebno ako nova američka administracija odluči da smanji ili obustavi pomoć Ukrajini.
Visoki zvaničnici EU već su održali sastanke sa ambasadorima država članica kako bi razmotrili moguće posledice Trampovog povratka u Belu kuću. Ovi sastanci ukazuju na zabrinutost unutar EU i potrebu za prilagođavanjem politike u skladu sa novim transatlantskim odnosima.
U tom kontekstu, očekuje se da će evropski lideri pažljivo pratiti prve korake Trampove administracije i prilagoditi svoje stavove prema ukrajinskoj krizi i odnosima sa Rusijom u skladu sa novim okolnostima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
