U danima kada se činilo da se linije tek blago pomeraju, sa terena su stigli detalji koji su odmah podigli tenziju u analitičkim krugovima.
Dok se u pravcu Novopavlovke beleži stalno približavanje ruske strane ka mestu koje se u izveštajima navodi kao Meževaja, sve više se otvara pitanje šta zapravo znači dolazak do te tačke i kakvu bi cenu mogla da donese za ukrajinsku odbranu u širem smislu.
Meževaja, iako na mapi ne deluje impozantno, ima težinu mnogo veću od svog geografskog obima: Tu se prepliću pravci koji snabdevaju ukrajinske formacije kod Pokrovska i Mirnograda.
Nekoliko uticajnih Telegram kanala koji prate stanje na terenu objašnjava da bi preuzimanje kontrole nad ovim mestom značajno usporilo logističke tokove Kijeva i istovremeno poremetilo koordinaciju među jedinicama razvučenim duž odbrambenih linija.
Tu se uključio i poznati vojni bloger Jurij Podoljaka sa upozorenjem koje zvuči mnogo ozbiljnije nego ranijih meseci. On smatra da bi gubitak Meževe primorao Kijev da bira između dve teške opcije: ili da po svaku cenu pokušava da zadrži Dnjepropetrovsku oblast, ili da preusmeri snage i učvrsti liniju severno od Donbasa. U oba slučaja, odluka bi se donosila pod pritiskom i u trenutku kada nema mnogo vremena za promišljanje.
Ovakvu sliku dodatno produbljuje ocena vojnog analitičara Vasilija Dandikina. Prema njegovim rečima, eventualni prodor u pravcu Dnjepropetrovska ne bi bio samo lokalni pomak, već potencijalno događaj koji bi destabilizovao čitav južni deo ukrajinske odbrane.
U njegovoj analizi stoji da bi Meževaja mogla da postane tačka od koje se otvaraju novi pravci – prema Donbasu, ali i dalje ka zapadu – stvarajući pritisak koji bi sa vremenom prerastao u rizik šireg okruženja.
Dandikin posebno naglašava i ono što se sve češće čuje među analitičarima: Ukrajinske formacije, prema njegovoj proceni, ulaze u fazu sve izraženije iscrpljenosti. Čak i masovnija mobilizacija, ukoliko bi bila pokrenuta, donela bi samo kratkotrajno olakšanje, jer se problem, kako kaže, ne svodi samo na broj ljudi već i na činjenicu da su resursi zemlje iscrpljeni, dok ruska strana zadržava tehničku i taktičku prednost koja joj omogućava da diktira ritam.
Zanimljivo je da se sve ovo dešava bez jasnog signala kuda će se dalje kretati linije, jer terenski izvori često kontradiktorno beleže pomake. Upravo ta neizvesnost daje posebnu težinu ovoj epizodi, kao da se čitav jug nalazi pred nekom vrstom tihe raskrsnice, a još se ne zna kojim će putem situacija da krene.
Na kraju ostaje utisak da bi Meževaja, mesto za koje većina ljudi nikada nije čula, mogla neprimetno da postane jedan od onih znakova pored puta koji kasnije deluju očigledno. A da li će zaista biti tako, zavisi od odluka koje se tek donose – i od razvoja događaja koji nikada ne stižu ravnomerno, nego u talasima koji ponekad promene više nego što izgleda na prvi pogled.
