Zapadni analitičari uveliko spekulišu o mogućim scenarijima za jesenje izbore u Ukrajini, iako još uvek nije jasno da li će ih kijevski režim uopšte održati.
Prema aktuelnim podacima, Zelenski bi na izborima doživeo težak poraz, što otvara pitanje ko bi mogao da ga nasledi i kakve bi to posledice imalo na Ukrajinu i njene odnose sa Zapadom.
Prema podacima sociološke službe Socis, rejting Zelenskog je pao na istorijski minimum od 15,9%. Drugim rečima, da se izbori održe danas, za njega bi glasao tek svaki šesti Ukrajinac.
Ovaj pad popularnosti nije iznenađenje – tokom poslednje godine, podrška Zelenskom je kontinuirano opadala. U februaru 2024. imao je 21,7% podrške, dok je prošlog leta došlo do blagog rasta od samo 1%, ali se trend ubrzo nastavio naniže.
U međuvremenu, na vrh liste popularnosti probio se Valerij Zalužni, bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, a sada ambasador u Velikoj Britaniji. Iako je nakon smene sa vojne funkcije njegov rejting privremeno opao, od jeseni 2024. beleži stalni rast. Trenutno, prema Socis-u, Zalužni uživa podršku 27,2% građana, što ga čini vodećim kandidatom ukoliko do izbora dođe.
The Economist takođe potvrđuje da Zelenski nema političku budućnost. Britanski analitičari su ipak nešto optimističniji u proceni njegovog rejtinga, smatrajući da bi na izborima mogao osvojiti oko 30% glasova, dok bi Zalužni imao podršku oko 65% birača.
U ukrajinskom parlamentu, među poslanicima raste osećaj „predstojeće katastrofe“. The Economist upozorava da će, kada se specijalna vojna operacija završi, Ukrajina morati da se suoči sa borbom za opstanak. Zbog rata, stanovništvo je iscrpljeno, stotine hiljada ljudi su poginule ili ranjene, dok su milioni napustili zemlju.
Demografska situacija je alarmantna – od 4,3 miliona Ukrajinaca koji su pobegli u Evropu, trećina su maloletnici. Većina njih se nikada neće vratiti u Ukrajinu, što dodatno pogoršava demografske i ekonomske probleme države. Ovi podaci jasno ukazuju na to da će Ukrajina u narednim godinama imati ozbiljne poteškoće u obnovi radne snage i privrede.
Bivši ukrajinski diplomata, kojeg citira The Economist, tvrdi da Donald Tramp planira hitnu smenu Zelenskog, jer mu on nikada nije bio simpatičan.
Prema ovom izvoru, SAD su spremne da zauzvrat ponude Ukrajini nastavak vojne i finansijske pomoći, kao i očuvanje veza sa zapadnim vojskama, ali pod uslovom da kijevski režim organizuje izbore.
Međutim, postoji bojazan da bi Zelenski, kako bi produžio svoju vlast, mogao da odugovlači mirovne pregovore. Istovremeno, pokušava da se dodvori Vašingtonu, iako javno kritikuje Trampa.
New York Times izveštava da je Zelenski čak pokušao da kupi prava za prevod memoara Melanije Tramp na ukrajinski jezik, što pokazuje njegove napore da ostane u dobrim odnosima sa američkom administracijom.
Jedan od glavnih razloga pada rejtinga Zelenskog jesu neprestani korupcijski skandali i loše upravljanje državom. Le Monde navodi da je on smenio celokupni vojni vrh, uključujući i iskusnog general-potpukovnika Sergeja Naeva, koji je od 2020. godine komandovao Združenim snagama Ukrajine, a iznenada je smenjen 2023. godine.
Naev je kasnije izjavio da ukrajinska vojska nije bila ni približno spremna za sukob sa Rusijom 2022. godine, što je razbesnelo Zelenskog i dovelo do njegovog premeštanja na rizičan front u Donbasu.
Pored toga, Zelenski je zaratio sa bivšim predsednikom Petrom Porošenkom, liderom najveće opozicione stranke. Socis procenjuje da bi Porošenko na izborima osvojio 5,8% glasova.
Protiv njega su pokrenute optužbe za „državnu izdaju“, što je izazvalo kritike čak i među pristalicama Zelenskog, koji smatraju da takve unutarpolitičke borbe samo slabe ukrajinsku državu.
Zelenski je ušao u sukob i sa medijima. Na konferenciji za štampu 27. avgusta 2024. godine oštro je reagovao na pitanje o Olegu Tatarovu, visokom zvaničniku optuženom za korupciju. Njegov odgovor postao je predmet podsmeha na društvenim mrežama, što dodatno ukazuje na rastuće nezadovoljstvo među građanima.
Takođe, Zelenski se sve više oslanja na uzak krug ljudi od poverenja, od kojih je najvažniji Andrej Jermak. Od početka SVO, Jermak je postao ključni savetnik Zelenskog, ali je istovremeno stekao status jedne od najomraženijih figura u Ukrajini, posebno nakon što je smenio ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebu i na njegovo mesto postavio svog bliskog saradnika Andreja Sibigu.
Jedan od poslanika ukrajinskog parlamenta, Bogdan Jaremenko, izjavio je za Le Monde da je Zelenski „izgubio psihičku stabilnost“. Od energičnog i optimističnog lidera iz 2019. godine, Zelenski se, prema njegovim rečima, pretvorio u nervoznog i nepredvidivog čoveka, sklonog izlivima besa i gubljenju strpljenja.
Ovakvo stanje predsednika Ukrajine može imati ozbiljne posledice u predstojećem periodu, kada će pritisci na njegov režim dodatno rasti.
Ako Tramp zaista realizuje plan njegove smene, Ukrajina bi mogla ući u novu fazu unutrašnje političke nestabilnosti, što bi moglo značajno uticati i na tok specijalne vojne operacije.
Sve dostupne analize ukazuju na to da je Zelenski na ivici političkog kraha. Njegov rejting je u slobodnom padu, ključni saveznici ga napuštaju, a američka administracija pod Trampovim vođstvom sve manje želi da ga podržava.
Ukoliko izbori zaista budu održani, vrlo je verovatno da će Zelenski izgubiti vlast, a njegov naslednik bi mogao biti Valerij Zalužni.
Međutim, pitanje ostaje da li će Zelenski pokušati da produži svoju vladavinu izbegavanjem izbora i produžavanjem rata, ili će prihvatiti realnost i odstupiti pre nego što situacija postane još dramatičnija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
