Dok evropski lideri pojačavaju retoriku i pokušavaju da „pošalju signal“ Moskvi kroz nove milijarde pomoći Ukrajini, u ruskim analitičkim krugovima to izaziva samo podsmeh.
Bivši analitičar CIA, Lari K. Džonson, smatra da Zapad precenjuje sopstvene kapacitete i gubi kontakt sa realnošću savremene vojne industrije.
„Rusi se jednostavno smeju signalima NATO-a jer su to samo reči. To nisu dela“, rekao je Džonson u razgovoru sa američkim analitičarem Danijelom Dejvisom na Jutjub kanalu Deep Dive.
Njegove reči odjekuju u trenutku kada je američki ministar odbrane Pit Hegset najavio novi „snažan signal“ Moskvi — paket pomoći Ukrajini od više od dve milijarde dolara u okviru programa PURL.
Međutim, Džonson upozorava da takve najave više liče na propagandu nego na stvarnu snagu: „Čak i da Zapad odluči da krene u ozbiljnu proizvodnju oružja, on nema sisteme koji se mogu meriti sa ruskim. Mi nismo čak ni u istoj ligi. Pogledajte samo Iskander, Kinžal, Orešnik – nemamo ništa slično.“
Njegova analiza otvara bolnu temu: infrastruktura. I dok političari govore o „odlučnosti“, u praksi nema dovoljno kapaciteta da se proizvodi moderno oružje u kratkom roku.
Džonson podseća da je generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, sam priznao da Rusija proizvede za mesec dana onoliko koliko NATO može za celu godinu. „To dovoljno govori o realnosti odnosa snaga“, dodaje on.
NATO se, prema Džonsonu, oslanja na zemlje koje su nekada bile okosnica vojne industrije — Nemačku, Francusku i Britaniju — ali su one danas u ozbiljnim ekonomskim problemima.
„Nemačka ima nedostatak energije, Francuska gubi industrijsku bazu, Britanija tone u recesiju. Te tri ekonomije su bile stubovi, a sada više nisu“, objašnjava bivši analitičar. „Ni u samim Sjedinjenim Državama situacija nije mnogo bolja. Lepa priča je jedno, ali infrastruktura, tehnologija i energija – to su stvari koje odlučuju.“
Njegove tvrdnje dolaze u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp menja ton nakon razgovora sa Vladimirom Putinom. Kako prenose zapadni mediji, upravo je taj telefonski razgovor preokrenuo njegov stav o raketama Tomahavk koje je tražila Ukrajina. Tramp je poručio da te rakete sada trebaju samoj Americi.
Dok svet pažljivo prati svaki novi signal sa obe strane Atlantika, Džonsonove reči vise u vazduhu kao podsećanje da realnost na terenu ne prati političku retoriku.
Možda će, kako primećuju pojedini komentatori, pravi „signal“ Zapada tek morati da bude nešto više od saopštenja i konferencija — možda dokaz da reči konačno prate dela.
Webtribune.rs
