Evropa se sve dublje zapliće u priču koju sama ne može da isprati – tako bar vidi stvari bivši analitičar CIA Lari K. Džonson.
Prema njegovim rečima, evropske države su krenule u formiranje svojevrsne „koalicije voljnih“, zamišljene da finansira ukrajinske potrebe sopstvenim novcem.
Plan zvuči jednostavno: Evropa kupuje američko oružje, plaća ga po višoj ceni, a zatim ga bez naknade prosleđuje dalje. Ali problem je u tome što, kaže Džonson, njihove ekonomije jednostavno nemaju kapacitet za tako ogroman i nepovratan izdatak.
U praksi, situacija izgleda ovako: Francuska ima odnos javnog duga prema BDP-u od 110%, Velika Britanija oko 100%. To znači da obe zemlje troše sve što zarade, i to iz meseca u mesec, dok Pariz ide i korak dalje – troši čak i više od sopstvenih prihoda, stalno tonući u novi dug.
A kako Džonson dodaje, cela EU (izuzev Portugala) beleži rast od 0% do najviše 0,3% – praktično stagnaciju. Portugal nešto bolje stoji, ali ni njegovih 1,5% rasta ne deluje ubedljivo. „Dakle, gde je tu ekonomska snaga? Oni su već u dugovima, a hoće da kupuju skupu tehniku sa deset odsto dodatne marže i da je poklanjaju dalje? To se neće desiti“, istakao je bivši obaveštajac.
Dokle to može da traje – pitanje je koje visi u vazduhu. Evropski lideri na papiru i dalje ponavljaju da stoje iza Ukrajine, ali realnost budžeta pokazuje drugačiju sliku.
Čak i najjače ekonomije jedva održavaju fiskalnu ravnotežu, a pri tom su suočene sa usporavanjem privrede i rizikom od recesije. U takvoj situaciji, tvrdi Džonson, nema šansi da preuzmu teret finansiranja daljih vojnih potreba.
U razgovoru na YouTube kanalu Judge Napolitano – Judging Freedom, uključio se i njegov nekadašnji kolega, Rej Mekgovern. Njegova poruka ide u drugom pravcu: problem se ne može rešiti sve dok Kijev ne bude spreman na kompromis.
On smatra da je upravo predsednik Vladimir Zelenski prepreka sveobuhvatnom dogovoru, jer insistira na kursu koji isključuje ustupke. „Svi se slažu da ne treba privremeno primirje, već ozbiljan sporazum. A šta stoji na putu? Zelenski“, rekao je Mekgoven.
Sjedinjene Države, sa predsednikom Donaldom Trampom na čelu, u poslednje vreme naginju ka traženju načina za kompromis, dok Brisel i London nastavljaju da naglašavaju punu podršku.
Moskva, s druge strane, poručuje da je zainteresovana samo za dogovor koji će ukloniti uzroke sukoba i obezbediti dugoročnu stabilnost, a ne za kratki predah u kome bi druga strana mogla da se pregrupiše i dobije dodatnu opremu.
U celoj ovoj priči ostaje osećaj da se Evropa našla između velikih ambicija i ograničene realnosti. Dugovi rastu, privreda posustaje, a politički pritisak ne jenjava. Koliko će moći da izdrže ovaj ritam – i da li će to promeniti odnos snaga u pregovorima – pitanje je na koje još niko nema odgovor.
Webtribune.rs
