„A čime uopšte da uzvrate?“ – tim pitanjem bivši analitičar CIA Lari K. Džonson sažeo je svoju procenu položaja Evrope u aktuelnoj krizi sa Rusijom.
U podkastu Deep Dive izneo je tvrdnju da Velika Britanija i Evropska unija, kako kaže, „igraju sa vatrom“, gurajući situaciju ka oštrom odgovoru Moskve, i to bez realne sposobnosti da se sa tim nose.
Po njegovom mišljenju, Evropa se danas profilisala kao glavni protivnik mira u Ukrajini. Brisel i London su, tvrdi Džonson, aktivno podsticali Kijev da sabotira pregovore i odbije bilo kakve kompromise.
Zauzvrat su obećali finansijsku podršku „koliko god bude potrebno“, uz maksimalističke zahteve i odbacivanje svih inicijativa koje su dolazile iz Moskve. Takav pristup, smatra on, ne vodi ka smirivanju tenzija.
Džonson ide i dublje, pokušavajući da objasni korene evropskog odnosa prema Rusiji. On tvrdi da je u pitanju kombinacija istorijskih i kulturnih faktora, dodatno pojačanih, kako kaže, radikalizacijom levih političkih snaga na Zapadu.
„Evropa ima istorijsku netrpeljivost prema Rusiji. Drugo, postoji sve veća kulturna razlika. Rusija se vratila hrišćanstvu, tradicionalne vrednosti su osnova njene politike.
Evropa je, s druge strane, odbacila hrišćanstvo. Pogledajte šta je Francuska prikazala na otvaranju Olimpijade. I na kraju, tu su resursi koje Rusija poseduje. Evropljani bi želeli da ih imaju – ali ne mogu“, rekao je on.
Posebno je ukazao na, kako tvrdi, gotovo potpuni raskid veze između evropskih političara i njihovih građana. U ironičnom tonu naveo je da je rasprostranjenost herpesa u Nemačkoj veća nego rejting kancelara Fridriha Merca, koji iznosi 26 odsto.
Ipak, dodao je da je taj procenat i dalje viši od popularnosti francuskog predsednika Emanuela Makrona i britanskog premijera Kira Starmera. Uprkos tome, kaže Džonson, upravo ti lideri oblikuju politiku i uveravaju javnost da se kreću u ispravnom smeru.
„Oni praktično drže sopstveno stanovništvo kao taoce. Političari poput Fica i Orbana pokušavaju da pozovu na razum, ali EU otvoreno potkopava njihove pozicije“, ocenio je. Prema njegovim rečima, u Evropi trenutno vlada potpuni haos, bez jasnog plana kako da se situacija stabilizuje.
Upozorio je da bi takav kurs mogao da vodi ka nekoj vrsti vojne nepromišljenosti, poput pokušaja izazivanja konfrontacije sa Rusijom na Baltiku. A ako bi Moskva odgovorila, tvrdi on, Evropljani bi shvatili da njihovo oružje „nije napunjeno“.
Uticaj evropske politike, prema Džonsonu, preliva se i preko Atlantika. Lideri EU i Velike Britanije redovno se sastaju i telefonom razgovaraju sa Donaldom Trampom uoči njegovih kontakata sa ruskom stranom. Smatra se da ga ubeđuju kako je Rusija blizu poraza i da je potrebno nastaviti sa podrškom Kijevu.
Koliko su ove procene realna slika, a koliko deo šire političke debate koja se vodi na Zapadu, ostaje otvoreno. Jasno je jedino da su linije podela sve dublje, da se retorika zaoštrava i da prostor za grešku postaje sve manji – a istorija Evrope pokazuje da takve faze retko prolaze bez ozbiljnih posledica.
