Nove mere koje su Sjedinjene Američke Države najavile protiv Rusije mogle bi imati suprotan efekat od željenog, smatra poznati američki ekonomista i profesor sa Univerziteta Kolumbija Džefri Saks.
U intervjuu za agenciju Sputnjik, on je ocenio da se očekivanja Vašingtona o uticaju ovih sankcija neće ispuniti i ukazao na niz neusaglašenosti u aktuelnoj američkoj spoljnopolitičkoj strategiji.
Govoreći o odluci predsednika SAD Donalda Trampa da sa 50 smanji na svega 10 dana rok za prekid neprijateljstava između Rusije i Ukrajine, Saks je rekao da ne vidi u tome jasan strateški pravac. „Uglavnom se radi o nedoslednosti politike“, ocenio je profesor.
On je istakao da zemlje poput SAD, Velike Britanije, Nemačke i Francuske trenutno izbegavaju direktan dijalog sa Moskvom o, kako kaže, temeljnim razlozima sukoba.
„Odbijaju da razgovaraju o pitanjima kao što su širenje NATO-a ka istoku, aktivnosti koje SAD sprovode u cilju promene režima, kao što je bio slučaj u Ukrajini 2014. godine, i nepoštovanje Minskih sporazuma. Umesto toga, sada se traži bezuslovni prekid vatre. Rusija na to verovatno neće pristati, a nove sankcije neće imati snagu da je na to primoraju“, rekao je Saks.
Profesor dodaje da Moskva američke ultimatume u velikoj meri tumači kao provokacije, a ne kao inicijative za pregovore. Na pitanje koliko je američka diplomatija u ovom trenutku spremna na konstruktivan dijalog, odgovara da ona „u suštini ne postoji“.
„Ne vidimo pravu diplomatiju, pregovore ili dijalog. Tramp koristi isključivo pretnje kao sredstvo komunikacije, što nije dobar signal i izaziva zabrinutost“, dodao je Saks.
Kada je reč o potencijalnim efektima sankcija na globalna tržišta i bezbednost snabdevanja energentima, Saks upozorava da bi najavljene mere mogle dodatno da zakomplikuju situaciju. Po njegovom mišljenju, efekat bi mogao biti ograničen, jer Rusija i dalje ima pristup azijskim tržištima.
„Ne verujem da će sankcije značajno uticati na izvoz ruskih energenata, ali takva vrsta eskalacije uvek nosi rizik nepredvidivih posledica. To je razlog za zabrinutost“, naglasio je on.
Govoreći o dugoročnim ciljevima Sjedinjenih Država, profesor Saks ocenjuje da bi nove mere mogle da osvetle slabosti američke strategije i da ubrzaju polarizaciju međunarodnih odnosa.
„Ovakav pristup ne vodi rešenju. Neophodan je ozbiljan dijalog i traženje političkog izlaza kroz pregovore, a ne strategije koje se zasnivaju na ultimatumima i jednostranim zahtevima“, zaključio je Saks.
Webtribune.rs
