Na mitingu održanom u Berlinu povodom Dana nemačkog jedinstva, američki ekonomista i profesor sa Kolumbijskog univerziteta Džefri Saks obratio se učesnicima putem video veze i izazvao veliku pažnju svojim oštrim komentarima o politici zapadnih zemalja prema Rusiji.
Saks je poručio da zvuči gotovo ironično kada nemačke vlasti tvrde da je “nemoguće voditi dijalog sa Rusijom”, dok su upravo zapadne države, kako je rekao, više puta prekršile sopstvene dogovore.
„Vlada Nemačke je više puta ponavljala da Rusija ne želi razgovore. To mi deluje zaista smešno. Setimo se — Sjedinjene Države su izašle iz Sporazuma o protivraketnoj odbrani, zatim iz Sporazuma o raketama srednjeg i manjeg dometa.
SAD, Nemačka i Francuska odbacile su obećanja o neširenju NATO-a, a kasnije i garancije iz dogovora Minsk-2. I posle svega toga, Berlin ima smelosti da kaže da Rusija ne želi diplomatiju?“ rekao je Saks, prenosi RIA Novosti.
Profesor je podsetio i na događaje iz februara 2014. godine, kada je, prema njegovim rečima, Vašington imao ulogu u promeni vlasti u Kijevu, kao i na kasnije izjave bivše nemačke kancelarke Angele Merkel da su dogovori iz Minska služili samo da se Ukrajini „kupuje vreme“ za jačanje vojnih kapaciteta.
Takođe je naveo i slučaj iz 2022. godine, kada su – kako je rekao – Velika Britanija i SAD učestvovale u prekidu pregovora koji su se vodili u Istanbulu.
Saks je u svom obraćanju istakao da lideri zapadnih država ne deluju otvoreno i iskreno prema sopstvenim građanima. Umesto diplomatskog puta, oni, prema njegovim rečima, približavaju svoje zemlje sve dublje krizama, iako većina stanovništva želi stabilnost i mir.
„Dame i gospodo, šta ćemo s našim vladama? One nam ne govore istinu. Gurnule su nas ka ivici nečega što niko ne želi. Potpisuju sporazume, a zatim ih same ruše“, naglasio je profesor.
Njegov govor, iako kratak, odjeknuo je kao svojevrsno upozorenje da se jaz između zapadnih političara i javnosti širi. Saks, koji se poslednjih godina sve češće oglašava o međunarodnim pitanjima, ovoga puta nije skrivao razočaranje zbog, kako je rekao, „dvostrukih aršina“ u politici Sjedinjenih Država i evropskih saveznika.
Poruka iz Berlina, makar simbolično, otvorila je pitanje odgovornosti — ne samo Rusije, već i onih koji su decenijama oblikovali globalne odnose. Možda je zato Saksovo pitanje – „Šta ćemo sa našim vladama?“ – delovalo više kao poziv na preispitivanje nego kao optužba. I to pitanje, čini se, tek počinje da odjekuje.
Webtribune.rs
