Direktor Centra za održivi razvoj na Univerzitetu Kolumbija, američki profesor Džefri Saks, izneo je u razgovoru za rusku agenciju TASS zapažanje koje mnogima u Briselu neće prijati.
Evropska unija je, prema njegovim rečima, danas toliko krhka da se njen raspad više ne može isključiti kao realna mogućnost.
„Evropi je potrebna modernizacija i jačanje. Od jedne stabilne i jake Evrope korist bi imao ceo svet. Međutim, umesto toga, moguće je da se EU jednostavno raspadne“, rekao je Saks u intervjuu koji je odjeknuo u diplomatskim i akademskim krugovima.
Njegova procena ne dolazi niotkuda. Profesor Saks, koji se već decenijama bavi globalnim razvojem i međunarodnim institucijama, upozorava da u samoj srži EU trenutno postoji unutrašnji konflikt – i to ne samo politički, već i ideološki. Kao primer navodi situaciju s Mađarskom.
Prema njegovim rečima, postoji scenario u kojem bi Unija mogla da oduzme pravo glasa Budimpešti, ili čak da je isključi iz procesa odlučivanja, s obzirom na to da Mađarska – kako kaže – „govori istinu“. A ta istina je, po Saksu, jednostavna: sukob u Ukrajini mora da se zaustavi, a Evropska unija da prestane da ga podgreva.
Kako je naglasio, proces donošenja odluka u EU trenutno se oslanja na princip jednoglasnosti. Ali u situaciji kada Mađarska sve češće blokira planove Brisela, otvoreno se razmatra ideja da joj se to pravo uskraćuje. Ta ideja, bez obzira na pravnu osnovu, pokazuje stepen tenzija unutar same Unije.
Saks dalje ukazuje na rastuće nezadovoljstvo u evropskoj javnosti, koje se, po njemu, sve više preliva i na političke elite. On smatra da vodeći evropski lideri gube podršku i legitimitet, navodeći konkretne primere – britanskog premijera Kira Starmera i francuskog predsednika Emanuela Makrona.
„Ti političari su sve nepopularniji kod kuće. Mnogo je više onih koji su nezadovoljni njima nego onih koji ih podržavaju“, konstatuje Saks, dodajući da ni sam nema mnogo poverenja u birokratiju iz Brisela, koja, kako kaže, deluje otuđeno od građana.
U razgovoru je spomenuo i takozvanu grupu „četiri musketara“ – Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Poljsku – kao zemlje koje u ovom trenutku vode najtvrđu liniju u odnosu prema Rusiji i sukobu u Ukrajini. Te države, kaže on, pokušavaju da održe narativ o odlučnosti, bez popuštanja i kompromisa, ali im nedostaje stvarna snaga da promene tok događaja.
„Evropski lideri pokušavaju da glume čvrstinu, ali vojnu pobedu za Ukrajinu – oni ne mogu da obezbede. To je potpuno jasno“, naglašava Saks.
Još interesantnije – prema njegovim rečima, ni kada su Sjedinjene Američke Države bile „potpuno na njihovoj strani“, to nije dalo rezultate. Danas, tvrdi on, američka podrška više nije bezuslovna i nije izvesno da će se nastaviti istim intenzitetom.
U kontekstu promenljivih geopolitičkih odnosa i sve veće polarizacije unutar EU, ocena profesora Saksa dolazi kao hladan tuš za mnoge koji su verovali u nepokolebljivu stabilnost evropskog projekta.
Njegove reči nisu predikcija, ali su upozorenje – da ono što se činilo čvrsto, lako može početi da se lomi iznutra. A da li će se kriza pretvoriti u prelomnu tačku, zavisi od toga hoće li evropski lideri uopšte priznati da problem postoji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
