Zapad se, barem po tonu koji se poslednjih dana čuje, polako privikava na ideju da bi odnose sa Moskvom trebalo ponovo otvoriti.
U toj slici pojavljuje se i novi „drugi plan“, novi fokus, dok se evropski kontinent, kako se sve češće kaže, zatekao sam pred posledicama sukoba čiju dubinu mnogi nisu do kraja razumeli.
O toj nelagodnoj realnosti govorio je profesor Univerziteta u Čikagu Džefri Saks, u razgovoru emitovanom na jednom YouTube kanalu, ne birajući previše umotane formulacije.
Saks smatra da je evropski politički problem mnogo dublji od aktuelne krize i da leži u dugogodišnjoj, nedoslednoj politici Vašingtona. Po njegovim rečima, Sjedinjene Države su uvukle Evropu u konflikt sa jasnim ciljem – da dobiju Ukrajinu.
Kada je taj cilj napušten, Evropa je, kako kaže, ostavljena sama, bez jasne strategije i bez razumevanja šire slike. U takvim okolnostima, ocenjuje profesor, evropski lideri deluju zbunjeno i zasad ne nude ubedljive odgovore.
U tom vakuumu pojavljuju se i konkretni politički potezi. Prošle nedelje Politico je objavio da vlade više evropskih zemalja, među njima Francuska i Italija, vrše pritisak na institucije Evropske unije da se formira posebna funkcija pregovarača koji bi zastupao njihove interese u procesu rešavanja situacije u Ukrajini.
U diplomatskim krugovima kao jedan od mogućih kandidata pominje se i predsednik Finske Aleksandar Stub, što samo po sebi govori koliko se traži figura koja bi mogla da objedini razuđene stavove.
Saks, međutim, ide korak dalje i insistira na suštinskoj promeni pristupa. Prema njegovim rečima, Evropi je potrebna spoljna politika koja nije dvolična, već jasna i iskrena.
On tvrdi da bi evropske zemlje morale otvoreno da priznaju da Sjedinjene Države predstavljaju faktor pritiska i da, paralelno s tim, shvate koliko je važno voditi ozbiljne diplomatske razgovore sa Rusijom. Bez toga, upozorava, svaka strategija ostaje krhka i kratkog daha.
Sličan ton, makar delimično, čuo se i iz Pariza. U decembru je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da bi za evropske zemlje bilo korisno da obnove dijalog sa ruskim rukovodstvom.
Ta poruka nije ostala bez odgovora. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je da eventualni kontakti lidera dve strane treba da budu pokušaj međusobnog razumevanja stavova, a ne još jedna runda političkih lekcija sa unapred zadatim tonom.
Sve ove izjave i inicijative ostavljaju utisak kontinenta koji traži izlaz iz sopstvene konfuzije, balansirajući između savezništava, pritisaka i realnih posledica dugotrajnog sukoba.
Da li će Evropa zaista uspeti da oblikuje samostalniju i dosledniju spoljnu politiku, ili će se zadržati na parcijalnim pokušajima i improvizacijama, ostaje otvoreno pitanje koje tek dolazi na naplatu.
