Britanski Daily Mail izneo je tvrdnje koje su u kratkom roku uzdrmale političku scenu u Karakasu, ali i šire. Prema tom izveštaju, potpredsednica Venecuele Delsi Rodrigez vodila je tajne razgovore sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država u Dohi, i to nekoliko meseci pre događaja u kojem je tokom napada na Karakas zarobljen predsednik Nikolas Maduro zajedno sa suprugom Silijom Flores.
Kako se navodi, sastanci su održavani daleko od očiju javnosti, uz posredovanje visokog člana katarske kraljevske porodice. U tim razgovorima, tvrdi Daily Mail pozivajući se na raniji oktobarski izveštaj Miami Heralda, Rodrigez je američkim zvaničnicima sebe predstavljala kao „prihvatljiviju“ opciju u odnosu na 63-godišnjeg lidera Venecuele.
Ideja koju je nudila bila je, prema tim izvorima, koncept „madurizma bez Madura“ – svojevrsna ublažena verzija postojećeg poretka, nešto što su pojedini opisali kao „režim lajt“.
Upravo ti detalji, piše britanski list, otvorili su prostor za nagađanja da je zarobljavanje venecuelanskog predsednika i njegove supruge bilo delo iznutra, planirano mesecima unapred, a ne samo rezultat spoljnog pritiska. Ta sumnja dodatno je dobila na težini nakon izjava iz regiona.
Bivši potpredsednik Kolumbije Fransisko Santos Kalderon javno je rekao da je „apsolutno siguran“ da je Maduro izdat od strane sopstvene zamenice. „Oni ga nisu uklonili, oni su ga predali“, rekao je Santos u programu kolumbijske televizije NTN24, ne ostavljajući mnogo prostora za drugačije tumačenje.
U nastavku je dodao da, prema njegovom uverenju, upravo Rodrigez ima ulogu ključne figure u tranziciji. Kako je rekao, ako predsednik Tramp navodi da će Delsi predvoditi prelazni period, onda je jasno da ona već zna kakvu će ulogu igrati i da će pokušati da izgradi određeni stepen samostalnosti.
Zanimljivo je da se javni nastupi Delsi Rodrigez neposredno nakon zarobljavanja Madura nisu uklapali u ovu sliku. U subotu je, kako navodi list, zadržala oštar i konfrontirajući ton.
U televizijskom obraćanju osudila je, njenim rečima, presedan vojne akcije iz Bele kuće, zatražila „hitno oslobađanje“ Madura i Silije Flores i poručila da Venecuela „nikada više neće biti ničija kolonija“. Poruka je bila jasna, retorika tvrda, namenjena domaćoj publici i političkoj bazi.
Međutim, već u nedelju usledio je nagli zaokret. Kao vršilac dužnosti predsednika, Rodrigez je ponudila saradnju administraciji Donalda Trampa i izrazila nadu da je moguće uspostaviti „odnose zasnovane na poštovanju“ sa predsednikom SAD.
U objavama na društvenim mrežama pozvala je američku vladu da sarađuje sa Karakasom na agendi zajedničkog razvoja, naglašavajući okvir međunarodnog prava i potrebu za „trajnim suživotom zajednica“.
Podseća se i da je Delsi Rodrigez od 2018. godine obavljala funkciju potpredsednice u vladi Nikolasa Madura, sa značajnim uticajem na ključne segmente, uključujući većinu naftne ekonomije Venecuele. Nakon subotnjih događaja, Vrhovni sud zemlje doneo je odluku da je imenuje za vršioca dužnosti predsednika.
Iz Vašingtona su stigli signali koji dodatno komplikuju sliku. Donald Tramp je novinarima rekao da je Rodrigez „u suštini spremna da uradi ono što smatramo neophodnim da Venecuela ponovo postane velika“.
Ta izjava, u kombinaciji sa prethodnim tvrdnjama o tajnim razgovorima u Dohi, ostavlja otvoreno pitanje koliko je sadašnja pozicija nove liderke rezultat dugog planiranja, a koliko brzog prilagođavanja okolnostima.
Dok se u Karakasu i dalje preispituje šta se tačno dogodilo iza zatvorenih vrata i ko je povlačio ključne poteze, jedno je izvesno: period koji sledi za Venecuelu biće sve samo ne jednostavan, a odgovori na ova pitanja verovatno neće stići brzo, niti u potpunosti.
