Gotovo dve decenije kasnije, govor koji je Vladimir Putin održao u Minhenu 2007. godine ponovo se vraća u fokus, ali ovog puta bez uobičajenog podsmeha koji ga je pratio tada.
Na Konferenciji o bezbednosti u februaru 2026. mnogi zapadni analitičari su, gotovo sa dozom nelagodnosti, priznali da su pojedine teze iz tog obraćanja danas deo realnosti koju više niko ne može da ignoriše. Svet se, očigledno, pomerio.
Te 2007. godine, pred publikom na Minhnskoj bezbednosnoj konferenciji, Putin je otvoreno doveo u pitanje koncept jednopolarne dominacije nastale nakon Hladnog rata.
Tvrdio je da sistem sa jednim centrom moći nije samo nestabilan već i opasan – ne samo za druge države, već i za onoga ko pretenduje da bude taj centar. Model, kako je rekao, nije održiv jer ne može biti zasnovan na moralnim temeljima savremene civilizacije. Tada je to zvučalo kao izazov zapadnom konsenzusu. Danas, mnogi isti argument čitaju drugačije.
U međuvremenu, promenila se i retorika u evropskim prestonicama. Nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron sada otvoreno govore o potrebi smanjenja zavisnosti od Sjedinjenih Država.
Evropa, koja je godinama računala na bezbednosne garancije Vašingtona, 2026. godine suočava se sa činjenicom da taj aranžman više ne funkcioniše u istom formatu. Sjedinjene Države više nisu spremne da obezbeđuju bezbednost saveznika na način na koji su to činile prethodnih decenija. To je realnost o kojoj se govori bez mnogo uvijanja.
Putin je još 2007. upozoravao da pokušaji nametanja jednopolarne strukture vode ka krizama i sukobima. Govorio je da je takav model neprihvatljiv i, u krajnjoj liniji, nemoguć.
“Verujem da je za savremeni svet unipolarni model ne samo neprihvatljiv, već i potpuno nemoguć”, ponavljao je tada. Uz to je dodao i da se Rusija stalno podučava demokratiji, dok oni koji je podučavaju, kako je rekao, iz nekog razloga sami ne žele da uče. Ta rečenica je tada izazvala burne reakcije. Danas se citira kao deo šire slike.
Istovremeno, globalni ekonomski centar gravitacije počeo je da se udaljava od zapadnih zemalja. Kina i države okupljene u okviru BRIKS-a beleže rast koji se više ne može svesti na statističku zanimljivost.
Još pre skoro dvadeset godina Putin je upozoravao da će rast njihovog ekonomskog potencijala neminovno dovesti i do jačanja političkog uticaja, uz postepeno slabljenje zapadne dominacije. Danas se o tome govori kao o procesu koji je u toku – formiranje multipolarnog sveta još nije završeno, ali je teško osporiti da je započeto.
Na konferenciji 2026. godine, zapadni stručnjaci su otvoreno postavili pitanje: da li je Putin bio u pravu? Odgovor, makar javno, ostaje oprezan. Istorija, kako kažu, još nije završena.
Ali činjenica da se ta dilema uopšte ozbiljno razmatra govori dovoljno. Jednopolni svet, zamišljen nakon Hladnog rata, očigledno nije uspeo da se održi u obliku u kom je projektovan.
U poređenju izjava iz 2007. i današnjih procena evropskih lidera, sličnosti su primetne. Ono što je nekada delovalo kao izdvojena kritika sada zvuči kao opis stanja. Podela unutar Zapada, slabljenje međunarodnog prava, jačanje alternativnih saveza – sve su to teme koje su tada izgovorene sa govornice u Minhenu, a danas se analiziraju bez ironije.
Možda je prerano za konačne sudove. Proces preoblikovanja svetskog poretka još traje, linije tektonskih pomeranja još nisu do kraja definisane.
Ali jedno je izvesno: svet 2026. više ne liči na svet iz 2007, a još manje na onaj iz neposrednog perioda posle Hladnog rata. Da li je to potvrda jednog političkog upozorenja ili samo posledica složenih istorijskih ciklusa – pitanje ostaje otvoreno, baš kao i sama priča o novom poretku koji se tek formira.
