Liberalizam i globalizacija su propali. Situacija me podseća na kasne godine Sovjetskog Saveza. Tada je prava vlast još uvek bila u potpunosti u rukama Komunističke partije koja je kontrolisala gotovo sve, ali je u isto vreme čitav sistem bio gotov. I to se moglo osetiti.
Danas se nalazimo u potpuno istoj situaciji s globalnom dominacijom liberalnih elita. Još uvek kontrolišu sve, ali je sve već gotovo. Oni će nestati jednako brzo kao i komunizam u istočnoj Evropi. Antipopulistička mobilizacija Bernard-Henrija Levia, Makrona, Soroša, Rotšildovih ili Klintonovih protiv Putina, protiv Asada, protiv Kine, protiv Brexita, protiv Irana, protiv Salvinija i svih drugih, pokazuje da su u stanju čiste agonije. Za njih je ovo kraj.
[adsenseyu1]
Oni više ne mogu vladati. Osuđeni su na propast. Oni će istrajati i produžiće vreme pre konačnog i nepovratnog kolapsa, ali njihovi dani su odbrojani.
Oni više nemaju uticaj na budućnost. Oni su taj uticaj izgubili. Nikakav Mesija neće doći u njihovu “državu Izrael” i oni to vrlo dobro razumeju. To je ljudska parodija, a ne eshatološko čudo i tako će se završiti.
Isto važi i za liberalnu verziju “kraja istorije”. To je bila potpuno pogrešna pretpostavka. Isto je i sa ideologijom “ljudskih prava“, jer niko više ne veruje u ovu standardnu, dvostruko licemernu, neoimperijalističku laž. Isto važi i za “beskonačni ekonomski rast” i “globalno srednju klasu” ili “civilno društvo”. Isto važi i za njihov postmodernizam i prosvetiteljstvo.
U budućnosti nema mogućeg kontinuiteta. Približavamo se trenutku velikog diskontinuiteta.
To ne znači da će budućnost sigurno biti naša, ali je istina da više neće biti njihova. Budućnost je ponovo otvorena.
Liberalna cenzura mojih knjiga na Amazonu, cenzura Žutih prsluka ili zabrana Fejsbuka protiv svih neliberalnih oblika govora su znakovi da je kraj blizu.
Svi oni koji su danas kažnjeni i zabranjeni, svi oni koji su okrivljeni kao “odmetnici” ili “Putinisti”, svi oni koji su marginalizovani i kriminalizovani poput takozvanih populista, muškaraca, vernika, branitelja socijalne pravde, tradicionalista i tako dalje, verovatno će biti prvi koji će se pojaviti u postliberalnom razdoblju. Ali to nije sigurno i ne postoji plan ili strategija za budućnost. To može biti Pirova pobeda.
Možda je naše instinktivno odbacivanje liberalizma sasvim razumno i logično, ali to je neka vrsta reakcije protiv čistog zla koje je postalo očigledno. Kada se njihova pravila završe, niko neće biti spreman za sledeći korak. Oni nemaju budućnost, ali je možda ni mi nemamo.
Previše smo uključeni u borbu za isušivanje globalne liberalne močvare, koja je još uvek ogromna i moćna, tako da ne možemo ništa da razlikujemo.
Predlažem da ih prvo dovršimo, a onda ćemo videti šta dalje.
Ali sutra je već počelo, a oni su u nadolazećem razdoblju odsutni. Zato moramo bolje da se pripremimo za to. Agonija liberalne zveri je opasna, ali je i budućnost vrlo problematična. Danas liberali vladaju svetom i za to snose sve rizike. Ne uspevaju, gube legitimitet i nestaju.
All ko će preuzeti stvarnu odgovornost za čovečanstvo nakon njih? Vidimo i manje ili više se slažemo oko toga šta je pogrešno, ali naše ideje o tome kako izaći iz ovog nereda su još prilično nejasne. Ovde se uglavnom ne slažemo oko toga šta je dobro. To može biti ozbiljan izazov. Oni su gotovi i pretpostavljam da to već znaju. Ali teret stvarne odgovornosti za sudbinu čovečanstva, koja danas definitivno nije u najboljoj fazi, je ogroman.
Kada odu, ko će ga gurati napred i preuzeti vlast? Sada je pravi trenutak za razmišljanje…
(logicno.com)
