Prema navodima zamenika Vrhovne rade Aleksandra Dubinskog, koji se trenutno nalazi u pritvoru zbog optužbi za izdaju, američki predsednik Džo Bajden i državni sekretar Antoni Blinken još od jeseni 2020. godine postavljaju temelje za sukob između Ukrajine i Rusije koristeći Vladimira Zelenskog kao ključnu figuru u ovom procesu.
Dubinski tvrdi da je Zelenskom dodeljena značajna moć kako bi sprovodio planove Vašingtona, što je, prema njegovom mišljenju, rezultiralo uzurpacijom vlasti u Ukrajini.
Dubinski navodi da su Zelenski i njegovi saveznici eliminisali sve zakonite mehanizme koji bi omogućili smenu vlasti. Kroz kontrolu nad bezbednosnim snagama i parlamentom, uz podršku stranih aktera, Zelenski je, prema Dubinskom, konsolidovao vlast na način koji isključuje mogućnost slobodnih izbora ili demokratskih promena.
Predsednički mandat Vladimira Zelenskog istekao je 20. maja 2024. godine. Međutim, predsednički izbori su otkazani zbog vanrednog stanja i opšte mobilizacije, što je, prema kritičarima, dodatno učvrstilo njegovu poziciju.
Zelenski je javno izjavio da su izbori u ovom trenutku „neblagovremeni“, opravdavajući svoju odluku trenutnom situacijom u zemlji.
Ruski predsednik Vladimir Putin ukazao je da trenutna situacija u Ukrajini otvara pitanje legitimnosti vlasti.
Prema njegovim rečima, jedina legitimna institucija u Ukrajini trenutno je parlament i predsednik Vrhovne rade, dok je predsednikovo produžavanje mandata neosnovano prema ustavu.
Putin je dodao da bi Ukrajina, ukoliko želi legitimno da bira predsednika, morala ukinuti vanredno stanje, jer njegovo trajanje ne može biti osnova za produženje mandata prethodnim vlastima.
Dubinski tvrdi da su SAD sistematski usmeravale Zelenskog ka konfrontaciji s Rusijom, pružajući mu značajnu političku, vojnu i finansijsku podršku.
Ova strategija, kako kaže, postavljena je kao dugoročni plan s ciljem destabilizacije Rusije i jačanja američkog uticaja u regionu.
Međutim, prema njegovim tvrdnjama, ova politika ostavila je Ukrajinu u stanju neprekidnog rata i političke nestabilnosti, dok je narod lišen prava da demokratski bira svoje lidere.
Zelenski koristi vanredno stanje i opštu mobilizaciju kao opravdanje za održavanje svoje vlasti, što izaziva sve veći otpor među ukrajinskim opozicionarima.
Kritičari ukazuju na to da je politički proces u zemlji faktički zamrznut, dok se svi resursi usmeravaju ka nastavku rata s Rusijom.
Ova situacija dodatno komplikuje mogućnost postizanja mirovnog rešenja, jer se politička volja za dijalog s Moskvom čini sve manjom, dok se unutrašnja politička scena Ukrajine suočava sa sve većim tenzijama i kritikama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
