[adsenseyu2]
Nestala civilizacija iz vremena Bronzanog doba, poznavala je impresivne tehničke mogućnosti koje u to vreme nisu postojale nigde u svetu.
Za nestanak jedne od drevnih kineskih civilizacija bi mogao biti kriv strašan zemljotres od pre skoro 3.000 godina, sugeriše novo istraživanje.
Ogromni potres mogao je pokrenuti katastrofalna klizišta, ugrožavajući izvor vode za kulturu Sanksingdui i preusmeravajući je na drugu lokaciju.
To je moglo podstaći drevnu kinesku kulturu da se nastani bliže novom rečnom toku, rekao je koautor studije, Nianijan Fan, istraživač sa Cingua univerziteta u Čengduu, Kina, na 47. godišnjem sastanku Američke geofizičke unije u San Francisku.
Drevna civilizacija
Seljak iz Sičuan provincije je 1929. godine otkrio artefakte od kamena i žada dok je popravljao prokop kanalizacije oko 40 kilometara od Čengdua. Međutim, njihov značaj je otkriven tek 1986. godine kada su arheolozi iskopali dve jame koje su sadržale blaga iz vremena Bronzanog doba, poput žada, kljova slonova i zapanjujućih bronzanih skulptura od 2,4 metra koja ukazuju na impresivne tehničke mogućnosti koje u to vreme nisu postojale nigde u svetu, rekao je Piter Keler, geolog i predsednik Bauers muzeja u Santa Ani, Kalifornija, gde se trenutno održava izložba nekih od ovih blaga.
[adsenseyu1]
Blaga, koja su slomljena i zakopana na način kao da su žrtvovana, potiču iz drevne civilizacije poznate kao Sanksingdui, iz grada na obali reke Minđijang.
„U pitanju je velika misterija“, rekao je Keler, koji nije učestvovao u studiji.
Arheolozi sada veruju da se kultura raspala pre oko 2.800-3.000 godina, rekao je Fan.
„Trenutna objašnjenja za nestanak civilizacije su rat i poplava, ali nijedno ni drugo nije baš ubedljivo“, rekao je Fan.
Ipak, pre oko 14 godina, arheolozi su pronašli ostatke još jednog drevnog grada po imenu Đinša blizu Čengdua. Na lokaciji Đinša nisu pronađene impresivne bronzane statue, ali je pronađena zlatna kruna sa ugraviranim motivima koji podsećaju na ribe, strele i ptice, a koji su slični onima pronađenim na zlatnom skiptaru Sanksingduija, rekao je Keler. To je dovelo do zaključka da su se ljudi iz Sanksingduija verovatno preselili u Đinšu.
Još uvek je misterija zašto su se preselili.
[adsenseyu4]
Geološki i istorijski tragovi
Fan i njegove kolege su se zapitali da li je možda zemljotres mogao uzrokovati klizišta koja su preusmerila reku u Đinšu. Ta kastastrofa je smanjila zalihe vode za kulturu Sanksingduija, primoravši stanovnike da se presele.
Dolina u kojoj se nalazi Sanksingdui poseduje veliko poplavno područje sa oko 7 kilometara dugim zidovima, za koje je malo verovatno da ih je napravila reka koja tu protiče, rekao je Fan.
Neki istorijski zapisi podržavaju tu hipotezu. Drevni pisci su 1099. godine pre nove ere zabeležili zemljotres u prestonici dinastije Zu, u provinciji Šanksi, rekao je Fan. Iako se to mesto nalazi otprilike 400 kilometara od istorijskog nalazišta Sanksingdui, kultura Sanksingduija nije posedovala svoje pismo, tako da je moguće da se epicentar zemljotresa nalazio u blizini Sanksingduija, ali da prosto nije zabeležen. Geološki dokazi takođe ukazuju na to da se zemljotres dogodio u ovom regionu pre oko 2.200-3.300 godina.
Geološki sedimenti ukazuju na to da se otprilike u isto vreme dogodila velika poplava, a dinastija Han je zabeležila drevne poplave na mestu gde je došlo do preusmerivanja toka reke, naveo je Fan. (Stanovnici Đinše su pre oko 800 godina napravili zid kako bi sprečili poplave).
[adsenseyu1]
Da li je reka preusmerena?
Sveukupno, otkrića ukazuju na to da je došlo do velikog zemljotresa koji je pokrenuo klizišta i preusmerio tok reke, smanjivši njen protok u Sanksingduiju, rekao je Fan.
Ipak, ako je tako, gde je reka preusmerena? Tim je otkrio tragove visoko u planinama Janmen Ravine, oko 3,8 kilometara iznad nivoa mora.
Moderna reka prolazi kroz jarugu koju su formirali glečeri pre oko 12.000 godina. Ipak, tačni znaci formiranja glacijalne erozije nisu prisutni tokom čitave dužine jaruge. Tim sugeriše da je zemljotres pokrenuo lavinu, koja je zbrisala neke od glečera pre oko 3.000 godina.
U ovom trenutku se naveliko može spekulisati o teoriji i potrebno je još geoloških podataka koji bi je podržali, navodi Fan.
Iako je geološka priča moguća, kaže Keler, ona ne daje odgovor na osnovno pitanje: „Šta je motivisalo narod da uništi čitavu svoju kulturu i zakopa je u dve jame i zašto se kultura nije ponovo pojavila u Đinši?“
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
