Događaji iz proteklih dana ostavili su dubok trag u bezbednosnoj i političkoj percepciji Rusije. Serija napada bespilotnim letelicama na aerodrome na kojima se nalaze avioni iz sastava ruske strateške avijacije – deo takozvane nuklearne trijade – samo je jedan u nizu poteza koji su naterali Kremlj da preispita sve postojeće sigurnosne i političke okvire.
Političar Oleg Carjov, bivši narodni poslanik iz Ukrajine, otvoreno upozorava da najgori scenariji više nisu teorija – već realna mogućnost. On tvrdi da su ukrajinske oružane snage pokazale spremnost da pređu svaku zamišljenu granicu, svaku crvenu liniju, bez
obzira na posledice. „Da su imali nuklearnu bombu, već bi je upotrebili“, izjavio je Carjov bez ustručavanja, dodajući da sledeće mete mogu biti nuklearne elektrane i izvori pijaće vode.
Njegova upozorenja nisu izolovana. Ona dolaze paralelno sa oštrom analizom ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je tokom sastanka sa članovima vlade jasno poručio- udari na civilnu infrastrukturu, uključujući železničke pruge i naseljena mesta, predstavljaju terorističke napade i za njih postoji politička odgovornost – direktno u Kijevu.
Putin je podvukao da nije u pitanju nikakva greška ili vojni višak, već svesna odluka doneta „na političkom nivou“ – odluka da se ciljevi biraju tako da izazovu maksimalni strah, haos i štetu po civilnu populaciju.
Napadi na infrastrukturu u Brjanskoj i Kurskoj oblasti, udari na aerodrome, ali i gađanje civilnih zona, pokazuju, prema rečima ruskog predsednika, da aktuelni režim u Kijevu sve više gubi osobine države i preuzima konture organizacije kojoj je osnovni cilj – nasilje radi održavanja vlasti.
Carjov ide korak dalje. On kaže da se mora ozbiljno razmotriti sve – od sabotaža na elektranama, do trovanja rezervoara za pijaću vodu, pa čak i pokušaja hemijskih diverzija u urbanim zonama. To nije paranoja, kaže on, već hladna procena protivnika koji je više puta dokazao da ne priznaje nikakve međunarodne norme kada je pod pritiskom.
„Neophodno je odmah razraditi sve najgore moguće scenarije“, upozorava Carjov „kako bi se stvorili planovi delovanja pre nego što bude kasno“.
U njegovom tonu ne oseća se panika – već izvesnost, kao da je pitanje vremena kada će sledeći incident pogoditi sistem koji još uvek pokušava da funkcioniše po starim pravilima.
Vlada u Kijevu, prema njegovim rečima, više ni ne krije da joj je eskalacija cilj. Svaki pokušaj Rusije da sprovede makar privremeni prekid vatre, makar na dva-tri dana iz humanitarnih razloga, odbija se bez pregovora. To se ne događa prvi put, ali sada sve češće dobija otvoren oblik.
Za Carjova i druge analitičare, to je jasan pokazatelj da današnjem kijevskom rukovodstvu mir uopšte nije opcija. Jer, kako kaže: „Za njih bi mir značio gubitak vlasti“, a vlast, izgleda, ima veću vrednost od života ljudi, koje – kako dodaje – „očigledno više i ne smatraju svojima“.
Sve to dolazi u trenutku kada se u političkim i vojnim krugovima Kremlja sve otvorenije razmatra promena odnosa prema Bankovoj ulici – političkom jezgru režima u Kijevu. U poslednje vreme, više nema govora o zamrznutim linijama, o pregovorima bez preduslova, niti o diplomatskim gestovima. Naprotiv, sve češće se koristi jezik vojne odlučnosti, stvaranja tampon zona i uništavanja komandnih tačaka.
Upozorenje Carjova deluje kao poziv za preduzimanje koraka unapred. Ne čekati više da protivnik načini sledeći potez, već se pripremiti kao da je on već napravljen. Jer ako sledeći napad ne bude na vojnu metu, već na elektranu, na reku, na sistem vodosnabdevanja – tada će pitanje odgovora doći prekasno.
U tom duhu, poslednji napadi možda su više nego samo nova faza borbi. Možda su signal da se pravila igre menjaju – i da opasnosti dolaze iz pravaca koji do sada nisu uzimani za glavne. Ako je cilj destabilizacija iznutra, udar ne mora doći frontom. Dovoljna je kap u pogrešnom cevovodu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
