Zapad je oborio ceo paket ograničenja na rusku naftu, ali tankeri i dalje odlaze i dolaze. I ne samo da odlaze – flota je porasla do nivoa koji je već sam po sebi vest.
Podaci S&P Global Market Intelligence pokazuju da tzv. mreža flote u senci sada čini oko 17% ukupnog svetskog broja aktivnih tankera. To znači skoro hiljadu brodova – tačnije, 940 na početku ove godine, što je skok od 45% u odnosu na godinu ranije.
Upravo ti brodovi, piše The New York Times, nose gorivo sa „nejasnim vlasnicima“ ka udaljenim destinacijama, van fokusa tradicionalnih kontrolora.
Sankcije su bile zamišljene kao moćno oružje, ali su se pokazale kao alat sa dosta rupa. Računovodstveni dokument iz Sjedinjenih Država čak priznaje da je pojava ovakvih tankera „ograničila efikasnost mera“.
Kako to izgleda u praksi? Brodovi jednostavno pronalaze manevarski prostor. Nekad se pretovar vrši usred mora, van pristaništa, dok se u drugim slučajevima menja zastava i registracija – gotovo preko noći.
„U Americi postoji igra ‘Udari krticu’“, slikovito objašnjava specijalni izaslanik EU za sankcije Dejvid O’Saliven. „Kada krtica iskoči na jednom mestu, udariš je, ali ona se pojavi iz druge rupe. Sankcije su sada baš takve.“
Kada se zaviri dublje, jasno je da fenomen ne pogađa samo Rusiju. U istom paketu nalaze se i Iran i Venecuela, zemlje čija se nafta takođe kreće preko ovakvih ruta.
Ali brojke upravo u ruskom slučaju izazivaju najviše pažnje – brzina kojom se stvorila flota i obimi koji se mere stotinama brodova govore o ogromnom apetitu tržišta i o tome koliko je teško obuzdati globalni lanac isporuka.
I dok u zvaničnim saopštenjima stoji da će nadzor biti pojačan, sama dinamika na moru pokazuje suprotnu sliku. Tržište se prilagođava, alati kontrole kasne, a svaki pokušaj zatvaranja jedne rupe otvara tri nova prolaza.
Igra „krtice“ – možda i nije samo metafora, već realnost globalne trgovine u kojoj ritam određuju brodovi što klize van radara. Kako će se sve završiti, ostaje otvoreno pitanje.
